Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA
21 do 30 od 323
Piše: Vesna Zdravković
Nekada je bilo da od pomisli na odlazak u katastar zaboli glava. Danas se posao brzo, lako, jednostavno završava elektronskim putem sajta Republičkog geodetskog zavoda. Posle državnih institucija, javnih beležnika, lokalnih samouprava, komunalnih preduzeća, katastarska služba u digitalnoj formi dostupna je i licenciranim geodetskim organizacijama ...
Piše: Vesna Zdravković
Uvek je novac u celoj Evropi, pa i kod nas mogao da se falsifikuje. Tu postoje dva momenta. Prvi je donošenje Dušanovog zakonika. Car Dušan je zbog ogromne monetarne ekspanzije i velikog bogatstva koje je kovanje novca donosilo vladaru propisao stroge kazne. Za to vreme bile su najstrožije kazne u Evropi. Zbog pojave falsifikata spaljivala su se sela, a falsifikatori su bili osuđvani na smrt. Drugi momenat je iz vremena despota Stefana Lazarevića ...
GIZ
Stopa ulaganja u IT sektor po glavi stanovnika prelazi 80, sa tendencijom rasta na 150 evra do 2025. godine. IT sektor prepoznat kao oblast sa najvećim potencijalom za razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća. Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš najrazvijeniji IT centri u Srbiji, slede Subotica i Zrenjanin ...
Piše: Jelena Jovanović
Izrada nakita za jedne je hobi, za druge izvor prihoda. Za glumicu Katarinu Stojanović i jedno i drugo. Glumom se bavi 15 godina, a od diplomiranja posvetila se čarobnom svetu pozorišta za decu. Jedan je od osnivača dečje scene Centra za kulturu Rakovica – skoro petnaest godina nosila je repertoar te scene i igrala u brojnim, različitim dečjim predstavama ...
Piše: Vesna Zdravković
Srpski srednjovekovni novac kovan je uglavnom od srebra, u znatno manjem obimu od bakra. Tadašnja Srbija, za razliku od drugih evropskih zemalja imala je čak 35 rudnika srebra.I dok su se, na pirmer u Italiji kovnice gasile, jer nije bilo srebra, u Srbiji ga je bilo u tolikim količinama da su se od tog plemenitog metala, pored novca još kovali pribor za jelo, skupoceni nakit i neki drugi predmeti ...
Piše: Vesna Zdravković
Tokom epidemije COVID – 19 pune ruke posla imale su i babice. „Mudre žene“ u Francuskoj, u Japanu „Žene koje masiraju“, u srednjem veku „božje sestre“, u Engleskoj su njihov posao izjednačavali sa naukom i umetnošću. Kako je to biti osoba koja prva svakoj trudnici uliva veliko poverenje i daje snagu i podstrek i koja kad preseče pupčanu vrpcu prva prihvati novi život? ...
Piše: Vesna Zdravković
Srpska država doživela je ekspanziju u doba Nemanjića, a vrh novčarstva je dostignut za vreme vladavine cara Dušana. Tada je novac kovan u velikim količinama, uvode se nove novčane vrste, kao i brojni monetarni tipovi. Naš novac izlazi van granica srpske srednjovekovne države. Taj uspon srpskog novčarstva trajao je dok je trajalo i carstvo ...
Piše: Vesna Zdravković
Na neki način, vrtić je druga kuća za decu, a vaspitači su i spona između ustanove, dece i roditelja. Da bi osoba koja se bavi vaspitno-obrazovnim radom sa predškolcima bila zadovoljna i uspešna potrebno je mnogo ljubavi, usavršavanja, osluškivanja i razumevanja dečjih potreba ...
Piše: Vladimir Đurić
Prošlonedeljni tekst o Tropikalizmu izazvao je pažnju čitalaca. Na njihov zahtev Vladimir Djurić – Djura Mornar piše o zanimljivostima u vezi sa ovim umetničkim pokretom nastalim u Brazilu sredinom 60-ih godina prošlog veka. Tropikalizam se odnosio na novu muziku koju izvode umetnici kao što su Kaetano Veloso ili Horhe Ben ...
Piše: Vesna Zdravković
Turisti, mišljenje je stručnjaka, danas u banje ne idu samo radi lečenja već i zbog aktivnog odmora koji podrazumeva i obilaske kulturno-istorijskih znamenitosti. Srpska ekonomija otkriva koja su kulturna dobra na raspolaganju posetiocima Bukovičke, Vrnjačke i Sijarinske banje i najavljuje buduće projekte ...