Pre samo dva veka turizam praktično nije postojao. Putovanja su bila opasna, mučna, rizična i rezervisana za trgovce, špijune i avanturiste. Danas situacija je potpuno drukčija. Prema podacima Svetske turističke organizacije (UNWTO) iz avgusta ove godine, međunarodni turistički promet povećan je za 6,7% u 2017, što je najveći porast od krize iz 2009. Prošle godine bilo je čak milijardu i 322.000 putnika, što je za 6,7 odsto više nego prethodne, inače dobre 2016. godine. Naravno, tom snažnom skoku prihoda u turizmu (čak 1,6 triliona dolara) najviše je doprineo rast zarada.

Turizam je treći po veličini izvozni sektor na svetu, koji se i dalje razvija, ali ako ne budemo vodili računa o održivosti, o zaštiti prirode i spomenika istorije i kulture, onda će taj razvoj biti  kontraproduktivan. Kao opasan primer turističkog razvoja koji preti da ugrozi sam sebe, naš sagovornik doktor Slobodan Unković, emeritus, verovatno najveći stručnjak kog imamo u toj oblasti, navodi Zlatibor, planinu poznatu po zdravstvenom i sportskom turizmu na kojoj se sve više grade soliteri. Vrnjačka banja je obrnut, pozitivan primer kako treba razvijati jednu turističku destinaciju. Srpske banje posebno su važna šansa za razvoj te grane privrede s obzirom na sve veću ekspanziju velnes turizma. Srbija poseduje veliko prirodno bogatstvo – više od hiljadu lekovitih izvora hladne i tople mineralne vode, lekovito blato, prirodne mineralne gasove, netaknutu prirodu i povoljnu klimu. Čini se da nedostaje – ideja, a dobre ideje danas su postale redak resurs, ređi od rada i realnog kapitala, koji u eri digitalizacije postaju sve manje potrebni da bi se ideja realizovala.

Dok broj onih koji su spremni da putuju na odmor raste, broj onih koji su spremni da otputuju za stalno u neku drugu zemlju opada. Prema istraživanju Boston Consulting Groupa i međunarodne onlajn kompanije za regrutovanje Network, procenat ispitanika koji tvrde da su spremni na preseljenje opada. Iako taj procenat nije mali (57%), ipak je manji nego 2014. kada je u istovetnom istraživanju odgovor preseliću se zabeležen kod čak 64% anketiranih. Tu statistiku ipak treba uzimati obazrivo jer se procenat veoma razlikuje u Indiji, Srbiji i Švedskoj. Ono što je nesumnjivo tačno jeste činjenica da na budućim životnim putovanjima moramo biti spremni na to da ono što sada znamo i umemo sutra možda neće biti dovoljno. Tu dolazimo do obrazovanja, važnog, ako ne i presudnog faktora razvoja. Čini se da će posebno značajna biti digitalna pismenost. Sigurno je jedno – obrazovanje u 21. veku biće kontinuirano, baš kao što kaže narodna mudrost:

Čovek se uči dok je živ.