Pretpostavljam da znate za onaj urbani mit da Italijani navodno ne znaju ili ih ne interesuje ko vlada njihovom zemljom. Razlog je jednostavan: ekonomski su toliko osnaženi da ne žele da gube svoje dragoceno vreme na razmišljanje o političkim elitama. I u vlasti i u opoziciji.

Nisam siguran da je to stav većine, posebno ne onih koji žive na „štikli”, ali ekonomija je svakako jedan od ključnih parametara (ne)uspeha svake države i vlasti, ali i svakog od nas ponaosob. Jednostavno, bez napora da nešto pokrenemo nema perspektive ni za nas, ni za ovu zemlju. Možda nam je zato potreban novi dogovor politike i ekonomije.

Bez dobre (srpske) ekonomije nema ni jake vojske, ni diplomatije, ni obrazovanja, ni zdravstva. O kulturi da i ne govorim, mada mi pade na pamet Čerčil kada je u ona krizna vremena pozvao ministre da ih pita kako da se nekako obezbede sredstva za odbranu zemlje. Jedan član kabineta predložio je da se funte namenjene kulturi prebace u ratni budžet, ali je Čerčil odbrusio: „A šta ćemo onda da branimo?”

Srpska ekonomija braniće medijsku kulturu. U našem fokusu ostaju najinteresantnije i najvažnije ekonomske teme, i to bez senzacionalizma i ideološke ostrašćenosti, ali i ljudi. I to oni s karakterom, harizmom, vizijom.

Jeste li, recimo, možda razmišljali o tome da pokrenete porodični biznis? Ili da budete frilenser? Od spremnosti na izazove i rizike zavisi i mera iole ozbiljnijeg životnog uspeha. Još ako imate znanje i ideju... Ako, međutim, hoćete nešto da radite, ali vam nedostaje baš ideja, onda je tu franšiza.

Zašto u moru „crnih tačaka” ne bismo saznali kako su neki ljudi uspeli u životu i čuli njihove stavove. Možda nas motivišu, ohrabre. Zato najjači na svetu – Novak Đoković. Zato akademik Jelena Jovanović. Zato jedan od najboljih evropskih džez pijanista Bojan Zulfikarpašić. Zato Dubravka Negre, koja se vratila u Beograd da pomogne svojoj zemlji.

A o čemu pišu veliki pisci? Čitajte do sada neobjavljene pesme Matije Bećkovića. I - u jedinom magazinu u Srbiji - fenomenalne obrise stvarnosti s ovih prostora najčitanijeg regionalnog pisca Miljenka Jergovića.

Hajde da ne zaboravimo ljude koji su menjali Srbiju. Možda nam oni budu podstrek. Zato dosije o Dragoslavu Avramoviću, profesoru i deda Avramu. Sećate ga se? Pre 25 godina izvukao nas je iz finansijskog ambisa i vratio „osmeh” dinaru.

Koliko ste puta podržali dobre i humane stvari? Zato smo s novinarima razgovarali u „Zvucima srca”, jedinom kafiću u Beogradu u kome rade ljudi s blagim smetnjama u razvoju. Hajde da isključimo nasilje u porodici i ispoštujemo ljubav. Ili da čujemo zašto su Finci najsrećnija nacija na svetu.

Možda ćemo zajedno lakše uspeti da na neke pojave i loše vesti u srpskom društvu stavimo tačku. Ne zaboravljajući da je svaka tačka zapravo i novi početak. Zato u Srpskoj ekonomiji još jedan magazin – Tačka.

Tačka našeg spajanja. I ono što je najvažnije, tačka vašeg medijskog oslonca – dva magazina u jednom mesečniku.

Uostalom, razmislite sami o tome koliko ste puta sebi obećali da ćete na nešto staviti tačku. Sada je pravi trenutak.