Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Proglašeni šampioni održivosti 2024.

Beograd
Foto: Branko Radulović
Srpska ekonomija

Kompanija Nestlé Srbija dobitnik je prestižne nagrade Šampion održivosti 2024. za projekat „Implementacija procesa regenerativne poljoprivrede kod domaćih dobavljača“ i izuzetan doprinos potcilju 2.4 Agende 2030. Ova nagrada je priznanje za kontinuirane napore kompanije u unapređenju održivih poljoprivrednih praksi i doprinosu zaštiti životne sredine.

Nagrade su dodeljene tokom ovogodišnjeg CSR&ESG Foruma koji organizuju Smart kolektiv i Forum za odgovorno poslovanje. Ova manifestacija se održava po 15. put, ove godine pod sloganom „Gradimo održivu budućnost“.

Nestlé je započeo implementaciju projekta regenerativne poljoprivrede u Srbiji 2021. godine, s ciljem unapređenja održivih poljoprivrednih praksi. U program je zaključno sa 2024. godinom uključeno 14 poljoprivrednih proizvođača.

„Da bi se zadovoljile potrebe za hranom i planeta sačuvala za dobrobit budućih generacija, jasno je da mora doći do značajnih promena u celokupnom sistemu agrarne proizvodnje. Ovo je osnovna ideja programa regenerativne poljoprivrede koji Nestlé sprovodi globalno, a od 2021. godine i u Srbiji“, rekla je Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova u kompaniji Nestlé.

Program implementacije praksi regenerativne poljoprivrede se fokusira na poboljšanje plodnosti zemljišta, efikasno korišćenje vodnih resursa i očuvanje biodiverziteta. Dobavljači i proizvođači uključeni u ovaj program koriste organska umesto veštačkih đubriva, primenjuju plodored, sade pokrovne useve i koriste precizne poljoprivredne tehnologije poput dronova i robota. Cilj je očuvanje organske materije u zemljištu i povećanje sposobnosti zemljišta da skladišti ugljen-dioksid. Uz stabilne prinose i manju potrošnju goriva i đubriva, dolazi do pozitivnog ekonomskog efekta. Dodatno, takvo zemljište dugoročno zadržava ugljen-dioksid, čime doprinosi smanjenju efekata klimatskih promena. Do 2023. godine u projekat je uloženo 800.000 švajcarskih franaka, a tokom ove godine još oko milion.

Projekat je deo šire strategije kompanije Nestlé, koja teži postizanju nultih emisija štetnih gasova do 2050. godine. Osim toga, plan je da do 2025. godine 20 odsto ključnih sirovina dolazi iz regenerativnih izvora, a do 2030. godine čak 50 odsto.

Podsetimo, kompanija Nestlé Srbija našla se među Šampionima održivosti 2021. i 2022. godine, kada je nagrađena za projekat implementacije postrojenja otpadnih voda, te doprinos u borbi protiv siromaštva i doniranje hrane najugroženijima.

Ostali naslovi

Održiva ambalaža za hranu na bazi kore drveća
Srpska ekonomija
Ambalaža od kore sa visokim antibakterijskim indeksom može značajno smanjiti otpad hrane. Ova ekološka ambalaža produžava rok trajanja kvarljivih proizvoda kao što su meso, povrće i voće do 7 dana i pomaže u smanjenju otpada hrane više od 42%
Dodeljene nagrade najinkluzivnijim poslodavcima za 2024. godinu
Srpska ekonomija
Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), po drugi put su dodelili Nagrade za najinkluzivnije poslodavce i to kompanijama koje su usmerene na stvaranje radnog okruženja u kom svi zaposleni imaju jednake mogućnosti za napredovanje i osećaju se uključeno i prihvaćeno u svim sferama rada
Nagrađene škole za konstrukcije od otpada u okviru društveno-odgovorne akcije CCIFS
Srpska ekonomija
Francusko-srpska privredna komora CCIFS organizovala je u bioskopu Cinpelexx u Beo Shopping Center dodelu nagrada i završni događaj velike društveno-odgovorne akcije „Uradi nešto drastično da smeće postane fantastično“ koja je realizovana treću godinu zaredom u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije
Velike investicione aktivnosti 2025. godini u hotelski sektor i stanogradnju
Srpska ekonomija
Tržište nekretnina Jugoistočne Evrope poslednjih godina pratile su brojne krize pa nije bilo toliko investiranja u nekretnine, ali se u 2025. godini očekuje rast investicionih aktivnosti kao rezultat nižih kamatnih stopa. Investitorima je posebno interesantno Balkansko tržište i Srbija, a najveće interesovanje biće za ulaganje u sektor hotela i stanogradnje
KLM – prva avio-kompanija koja je uvela 100% električne kamione za ketering
Srpska ekonomija
Holandska avio-kompanija KLM, jedan od lidera u održivoj avijaciji, postavila je sebi ciljeve da do 2030. smanji emisiju ugljen-dioksida za 30%, pa zato ulaže sedam milijardi evra u letelice najnovije generacije i koristi održivo avio-gorivo
Na svečanom otvaranju prikazan film Tišina 6-9
Srpska ekonomija
U Etnografskom muzeju u Beogradu od sinoć do 15. decembra 2024. na programu je Drugi Festival grčkog filma. Na svečanom otvaranju prikazan je film „Tišina 6-9“ (Ησυχία 6-9), a manifestaciju je otvorio grčki glumac i reditelj Hristos Pasalis
RGZ indeks pokazuje rast cena stanova od 4,69% u odnosu na prošlu godinu 
Srpska ekonomija
RGZ indeks cena stanova u trećem tromesečju 2024. iznosi 168,69 što predstavlja rast cena stanova od 4,69% u odnosu na isti period prošle godine. U poređenju sa drugim tromesečjem 2024. cene stanova u Srbiji su zabeležile rast od 1,17%
Dvadeset gradova obogaćeno urbanim vrtovima
Srpska ekonomija
Ove godine, projekat je doneo potpuno nove urbane vrtove u 10 gradova, dok je u 10 gradova sa postojećim baštama vršeno unapređenje i proširenje zelenih površina. Novi vrtovi formirani su u Pančevu, Velikoj Plani, Valjevu, Šapcu, Zaječaru, Bajinoj Bašti, Boru, Zrenjaninu, Kruševcu i Gornjem Milanovcu
Od početka 2023. frilenseri podneli više od 22.400 poreskih prijava
Srpska ekonomija
Sve je veći broj frilensera koji blagovremeno, u zakonski propisanom roku, elektronski podnose poreske prijave za ostvarene prihode i broj prijava je od početka godine dostigao skoro 11.000, a samo za treći kvartal ove godine podneto je 3.450 poreskih prijava
Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)