Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Od početka 2023. frilenseri podneli više od 22.400 poreskih prijava

Finansije
Srpska ekonomija

Sve je veći broj frilensera koji blagovremeno, u zakonski propisanom roku, elektronski podnose poreske prijave za ostvarene prihode i broj prijava je od početka godine dostigao skoro 11.000, a samo za treći kvartal ove godine podneto je 3.450 poreskih prijava. Frilenseri su bili u obavezi da od 1. do 30. oktobra dostave prijave za obračunski period od jula do septembra ove godine i više od 93% je stiglo u roku, što ukazuje na to da su se korisnici uspešno prilagodili elektronskom načinu prijave poreza putem portala ePorezi i portala Frilenseri, čiji je razvoj podržao NALED u okviru projekta StarTech, finansiranog od strane kompanije  Philip Morris, a u saradnji sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom.

Broj podnetih prijava od početka godine je za 20% veći u poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je stiglo 8.640 prijava. Ukupno je od početka 2023. podneto više od 22.400 poreskih prijava.

Između dve opcije oporezivanja i plaćanja doprinosa za III kvartal 2024. godine, za opciju 2, koja podrazumeva obaveznu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, stiglo je oko 59% prijava, odnosno 2.047 prijava. Najveći broj prijava podnet je sa teritorije Beograda i Novog Sada.

Portal Frilenseri od aprila 2024. godine je dostupan i na engleskom jeziku, čime je olakšano stranim fizičkim licima da prijave porez na prihode ostvarene u Srbiji. Preko portala su obezbeđene i brojne druge pogodnosti za frilens radnike. 

- Republički fond za zdravstveno osiguranje je od marta ove godine omogućio frilenserima automatsku overu zdravstvenih knjižica. To je samo jedan u nizu korisnih mogućnosti koje su frilenseri dobili uspostavljanjem novog načina samooporezivanja i puštanja u rad Portala preko kojeg elektronski mogu da podnesu poresku prijavu. Olakšano je i državi, odnosno Poreskoj upravi, koja ima bolju evidenciju angažovanih frilensera, ali i kontrolu nad prihodima koje ostvaruju i koji potpadaju pod obavezu oporezivanja u Srbiji - kaže Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.

On objašnjava da svi postojeći, ali i potencijalni frilenseri na Portalu mogu da urade test samoprocene da li ispunjavaju uslove za samooporezivanje, a na raspolaganju im je i kalkulator poreskih obaveza na osnovu kojeg će birati jednu od dve propisane opcije za oporezivanje u zavisnosti od toga koja im je povoljnija. Svi detalji i potrebne informacije mogu se naći u vodiču na www.frilenseri.purs.gov.rs.

Ostali naslovi

Održiva ambalaža za hranu na bazi kore drveća
Srpska ekonomija
Ambalaža od kore sa visokim antibakterijskim indeksom može značajno smanjiti otpad hrane. Ova ekološka ambalaža produžava rok trajanja kvarljivih proizvoda kao što su meso, povrće i voće do 7 dana i pomaže u smanjenju otpada hrane više od 42%
Proglašeni šampioni održivosti 2024.
Srpska ekonomija
Kompanija Nestlé Srbija dobitnik je prestižne nagrade Šampion održivosti 2024. za projekat „Implementacija procesa regenerativne poljoprivrede kod domaćih dobavljača“ i izuzetan doprinos potcilju 2.4 Agende 2030. Ova nagrada je priznanje za kontinuirane napore kompanije u unapređenju održivih poljoprivrednih praksi i doprinosu zaštiti životne sredine
Dodeljene nagrade najinkluzivnijim poslodavcima za 2024. godinu
Srpska ekonomija
Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), po drugi put su dodelili Nagrade za najinkluzivnije poslodavce i to kompanijama koje su usmerene na stvaranje radnog okruženja u kom svi zaposleni imaju jednake mogućnosti za napredovanje i osećaju se uključeno i prihvaćeno u svim sferama rada
Nagrađene škole za konstrukcije od otpada u okviru društveno-odgovorne akcije CCIFS
Srpska ekonomija
Francusko-srpska privredna komora CCIFS organizovala je u bioskopu Cinpelexx u Beo Shopping Center dodelu nagrada i završni događaj velike društveno-odgovorne akcije „Uradi nešto drastično da smeće postane fantastično“ koja je realizovana treću godinu zaredom u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije
Velike investicione aktivnosti 2025. godini u hotelski sektor i stanogradnju
Srpska ekonomija
Tržište nekretnina Jugoistočne Evrope poslednjih godina pratile su brojne krize pa nije bilo toliko investiranja u nekretnine, ali se u 2025. godini očekuje rast investicionih aktivnosti kao rezultat nižih kamatnih stopa. Investitorima je posebno interesantno Balkansko tržište i Srbija, a najveće interesovanje biće za ulaganje u sektor hotela i stanogradnje
KLM – prva avio-kompanija koja je uvela 100% električne kamione za ketering
Srpska ekonomija
Holandska avio-kompanija KLM, jedan od lidera u održivoj avijaciji, postavila je sebi ciljeve da do 2030. smanji emisiju ugljen-dioksida za 30%, pa zato ulaže sedam milijardi evra u letelice najnovije generacije i koristi održivo avio-gorivo
Na svečanom otvaranju prikazan film Tišina 6-9
Srpska ekonomija
U Etnografskom muzeju u Beogradu od sinoć do 15. decembra 2024. na programu je Drugi Festival grčkog filma. Na svečanom otvaranju prikazan je film „Tišina 6-9“ (Ησυχία 6-9), a manifestaciju je otvorio grčki glumac i reditelj Hristos Pasalis
RGZ indeks pokazuje rast cena stanova od 4,69% u odnosu na prošlu godinu 
Srpska ekonomija
RGZ indeks cena stanova u trećem tromesečju 2024. iznosi 168,69 što predstavlja rast cena stanova od 4,69% u odnosu na isti period prošle godine. U poređenju sa drugim tromesečjem 2024. cene stanova u Srbiji su zabeležile rast od 1,17%
Dvadeset gradova obogaćeno urbanim vrtovima
Srpska ekonomija
Ove godine, projekat je doneo potpuno nove urbane vrtove u 10 gradova, dok je u 10 gradova sa postojećim baštama vršeno unapređenje i proširenje zelenih površina. Novi vrtovi formirani su u Pančevu, Velikoj Plani, Valjevu, Šapcu, Zaječaru, Bajinoj Bašti, Boru, Zrenjaninu, Kruševcu i Gornjem Milanovcu
Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)