Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Od hobija, uz talenat i ljubav, do biznisa

Uspešni preduzetnica Biljana Tot
Foto: Privatna arhiva
Piše: Vesna Zdravković

Nekada davno, pre više od jednog veka Kikinda je bila kraljevski grad. Danas je to mesto prepoznatljivo po mnogobrojnim kulturno-istorijskim institucijama i spomenicima, ali i po fosilnim ostacima mamuta, danima ludaje i sovama ušarama koje su taj grad izabrale za zimovalište. I baš u tom gradu živi Biljana Tot, građevinac po struci koju je život i njena kreativnost sa kojom se, kako sama kaže rodila, preusmerio na njeno današnje zanimanje. Biljana se, naime već trinaest godina bavi izradom magneta.

- Nakon dobijanja dijabetesa i gubitka posla, morala sam početi nečim da se bavim. Tada su mi pažnju privukli magneti. O pravljenu magneta, zašta se može reći da je neka vrsta zanata nisam imala nikakvog znanja. Imala sam samo upornost i želju da ostvarim cilj koji sam sebi zadala, priča naša sagovornica.

Dodaje je da je izradu magneta na početku videla kao hobi i radnu terapiju, da bi danas to postao ozbiljan posao.

- Moji magneti su vrlo prilagodljivi. U njihovoj izradi preferiramo etno motive. Magnete pravimo od gipsa. Svaki je unikat, ručno oslikan i ispisan. Pri izradi koristimo i dekupaž tehniku, kaže Biljana Tot. Objašnjava da se ne može tačno reći koliko je vremena potrebno da se uradi jedan magnet, jer se posao obavlja po fazama. Navodi primer magneta koji je nazvala Sosa čija je izrada veoma zahtevna i kroz ruke prođe čak trinaest puta.

Pored magneta u porodici Tot se oslikavaju satovi, kutije i večiti kalendari koje izrađuju od drveta i medijapana.

Pre tri godine Biljana je sa mužem i sinom osnovala Udruženje „Biljini magnetići“. To je samo jedan korak dalje u radu. Takođe, organizuje za decu radionice za koje postoji veliko interesovanje, jer je Biljana Tot uspela od izrade maganeta da napravi spoj tradicije i modernog. Ova četrdeset osmogodišnja Kikinđanka planira da postana preduzetnica odnosno da pokrene mali porodični biznis.

- Nije lako biti mali preduzetnik. Trebalo mi je mnogo godina da dođem na nivo na kojem se sada nalazim. Pored mnogo rada i truda, potrebna je saradnja i pomoć lokalne samouprave. I države, naravno. Sagovornica ističe da ima dobru saradnju sa opštinom Kikinda kod koje je prvi put konkurisala za dodelu novčanih sredstva.

Verujemo da će na lokalu prepoznati vrednost i rezultate dela ruku Biljane Tot koja za Srpsku ekonomiju kaže da će je možda jednog dana naslediti sin koji je veoma kreativan i mnogo joj pomaže u poslu. Međutim, za sada nije zainteresovan da se samostalno bavi izradom magneta, već strukom koju je završio.

Naša skromna sagovornica na kraju ističe da za njen posao nije potrebno ubeđivanje, nego talenat.

- Kad imaš talenat, onda je tu i ljubav prema tom poslu koja pokreće sve, poruka je Biljane Tot.

 

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima