Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Znanjem ka prevenciji

Istraživanje: Upotreba lekova u Srbiji
Srpska ekonomija

Proizvodi koji se najčešće nalaze u kućnim apotekama u domovima u Srbiji su oni koji se izdaju bez lekarskog recepta - tablete, kapsule, masti i gelovi za uobičajene zdravstvene probleme i bolesti. Najčešći akutni zdravstveni problemi su glavobolja, bolovi u leđima i udovima. Tu su i respiratorne infekcije. Kardiovaskularna oboljenja predstavljaju najčešće hronične zdravstvene problem.

Ovo su neki od rezultata nacionalnog istraživanja o zdravstvenom stanju i upotrebi lekova u Srbiji, koje je organizovala farmaceutska kompanija Galenika. Istraživanje je realizovano sa ciljem da se stekne uvid u situaciju nakon, odnosno zbog pandemije. Navike i potrebe građana Srbije se menjaju, a svest o značaju prevencije bolesti kao i potrebi podizanja svesti o zdravstvenim rizicima i izazovima je evidentna.

„Poslovanje farmaceutske kompanije Galenika je zasnovano na relevantnim poslovnim podacima sa tržišta. Znanje je dragoceno i upotpunjuje naše napore da pomognemo boljem zdravlju građana, kao i za širenje našeg portfolija relevantnim, visokokvalitetnim proizvodima optimizovanim za aktuelne potrebe korisnika. Rezultati ovog istraživanja nam ukazuju da je upotreba lekova u Srbiji na sličnom nivou kao i u zemljama u regionu, u kojima smo takođe sproveli istraživanje. Rezultati su korisni i ilustruju vreme u kome živimo, a ukazuju na potrebu za podizanjem svesti i aktivnu podršku prevenciji“, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor Galenike.

Najčešći lekovi

Proizvodi koji se najčešće nalaze u kućnim apotekama u domovima u Srbiji, prema odgovorima 84% ljudi, su oni koji se izdaju bez lekarskog recepta - tablete, kapsule, masti i gelovi za uobičajene zdravstvene probleme i bolesti. Među lekovima koji se nalaze u kućnoj apoteci su najčešći analgetici (75%) i antipiretici (72%). 69% ljudi je istaklo da njihove kućne apoteke sadrže proizvode protiv bolova u grlu, kašlja ili prehlade, dok 41% ispitanika u Srbiji ističe da njihove kućne apoteke sadrže proizvode protiv alergija. Alergije su inače u globalnom porastu i smatra se da čak do 10% svetske populacije ima neki oblik alergije.

Akutni zdravstveni problemi

Najčešći akutni zdravstveni problemi su glavobolja, bolovi u leđima i udovima (84% ljudi kaže da ima nešto od navedenog barem jednom godišnje). Tu su i respiratorne infekcije: 72% ispitanika u Srbiji ima respiratorne infekcije sa ili bez povišene temperature najmanje jednom godišnje, od toga 44% do 3 puta godišnje i 28% - 4 ili više puta godišnje. Najmanje jedan put godišnje gastrointestinalne probleme ima čak 56% ljudi.

Sredstva za smirenje ima u kućnoj apoteci oko ¼ populacije, kao i lekove za lakše varenje. I jedno i drugo ukazuje na način života modernog doba koji uključuje stres i navike u ishrani koje zahtevaju podršku.

Analgetike na nedeljnom nivou koristi 21% ljudi, a još 49% barem jednom mesečno. 24% ispitanika koristi lekove protiv stresa na nedeljnom ili mesečnom nivou.

Od januara 2020. dve trećine populacije koristilo je antibiotike. U proseku, ljudi su uzimali 2,8 pakovanja antibiotika od početka pandemije.

Hronična zdravstvena stanja i lekovi

Oko 2/5 (41%) ljudi navodi da ima hronično stanje koje se leči lekovima. Alergije su uobičajene, kao i metabolička/endokrina stanja i bolovi.

Ukupno kardiovaskularna oboljenja predstavljaju najčešće hronične zdravstvene probleme (21% svih ispitanika, što znači da svaka peta odrasla osoba ima neko kardiovaskularno oboljenje za koje ima prepisanu terapiju). Slede alergije (8.2%), dijabetes (8%), bolovi u leđima (7%), kao i reumatološke tegobe (6%). A hronične tegobe izazvane stresom i mentalnim problemima je prijavilo 4% ljudi.

Može se pretpostaviti da je procenat populacije koja boluje od neuropsihijatriskih, mentalnih i neuroloških problema i veći, na osnovu stvarne potrošnje ovih lekova na tržištu. Međutim ovi zdravstveni problem i dalje predstavljaju stigmu našeg društva.

Među ispitanicima koji koriste kontinuirane terapije, značajno se pominju i problemi sa štitnom žlezdom i plućima (po 5%).

U proseku, građani Srbije sa hroničnim oboljenjima koriste 3,5 različita leka za lečenje.

Podrška

Oko 2/3 trećine građana Srbije konzumira proizvode za koje smatraju da su korisni za njihov imunitet. Jačanje imuniteta je koncept koji je sve prisutniji. Važno je istaći da raste svest o prednostima fizičke aktivnosti. Redovne šetnje ili rekreacija imaju značajne pristalice, čak 60%, ali uvek ima prostora za napredak.

Od dodataka za jačanje imuniteta preferiraju se vitamini i minerali. Ispitanici najčešće uzimaju vitamine i minerale sezonski, ili kada žele da se zaštite, a najčešće su to do tri proizvoda. Pre svega saveti lekara, a takođe i farmaceuta je ono što ljude najčešće vodi u odlukama o proizvodima.

¾ ispitanika ističe da veoma ceni savete farmaceuta pri kupovini farmaceutskih proizvoda. 50% ljudi se uvek obraća lekaru za savet kada ima zdravstvenih problema, dok 38% odlazi kod lekara samo zbog većih tegoba, dok se inače oslanja na savet farmaceuta. Otprilike polovina ljudi istražuje svoje simptome na internetu.

Prikupljanje podataka za potrebe istraživanja za Galeniku, sprovela je agencija za istraživanje tržišta ,,IPSOS’’ u periodu septembar - oktobar 2022. godine, širom Srbije, u urbanim i ostalim sredinama, među populacijom od 18 do 70 godina, muškarcima i ženama.

Ostali naslovi

Deficit zanatlija
Srpska ekonomija
Po podacima sajta Poslovi Infostud, 2024. godinu obeležila je stabilnost na tržištu rada u Srbiji, sa ukupno objavljenih 73.732 oglasa za posao, što je za svega 0.7% više nego u 2023. godini. Ovaj blagi rast ukazuje na odsustvo velikih promena, ali i na kontinuitet u potražnji za radnicima
E-fakture kao alat modernizacije srpske privrede
Srpska ekonomija
Nove funkcionalnosti Sistema elektronskih faktura (SEF) imaju značajan potencijal da pomognu modernizaciju poreskog sistema u Srbiji. Razvoj SEF-a ne samo da pojednostavljuje poslovanje privrede, već i doprinosi transparentnijem i efikasnijem upravljanju fiskalnih tokova
Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju