E-fakture kao alat modernizacije srpske privrede

Nove funkcionalnosti Sistema elektronskih faktura (SEF) imaju značajan potencijal da pomognu modernizaciju poreskog sistema u Srbiji. Razvoj SEF-a ne samo da pojednostavljuje poslovanje privrede, već i doprinosi transparentnijem i efikasnijem upravljanju fiskalnih tokova. Razgovarali smo sa eminentnim stručnjacima o prednostima, izazovima i makroekonomskim efektima ovog sistema.

Prof. dr Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi značajne prednosti kako za privredu, tako i za državu.

„Nema nikakve sumnje da će digitalizacija poreskog sistema u Srbiji značajno olakšati, ubrzati i pojednostaviti ukupno poslovanje privrede Srbije. Ona će Vladi, ministarstvima i Poreskoj upravi omogućiti potpuniju evidenciju o poslovanju srpske privrede, kao i kontrolu izmirenja poreskih obaveza, što će olakšati planiranje i upravljanje prihodima i rashodima budžeta Srbije. Veliku korist će imati i preduzeća, jer će pojednostaviti i ubrzati poslovanje, ali će moći i preciznije da planiraju i prate svoje novčane tokove”, objašnjava Savić.

Proces implementacije nije bez izazova, a veliki broj preduzeća još uvek nije dostigao potreban nivo digitalne pismenosti, smatra profesor Savić. Prednost je redovno unapređenje sistema i prilagođavanje, kako bi se prevazišli početni problemi.

S druge strane, prof. dr Bojan Dimitrijević ističe da je Srbija jedna od prvih zemalja koja je uvela automatizaciju pripreme poreskih prijava na ovaj način, donoseći brojne prednosti, ali i izazove.

„Još uvek nema uporedivih rešenja iz drugih zemalja, jer je Srbija jedan od pionira ovog procesa u odnosu na Evropsku uniju. Svakako, neophodna je potpuna sinhronizacija između rešenja koja predlažu poreski stručnjaci i njihove tehničke primene u okviru informatičkih, softverskih i digitalnih rešenja“, kaže Dimitrijević.

On upozorava na važnost sinhronizacije između stručnjaka i tehničkih rešenja, dodajući da je država produžila rokove za implementaciju sistema, ali preterano odugovlačenje može i da ugroziti kredibilitet procesa.

„Ključno je zadržati balans između fleksibilnosti i odlučnosti u primeni rešenja“, naglašava on.

Kako kaže prof. dr Hristina Mikić sa Metropolitan Univerziteta, značaj je u automatizaciji procesa kroz e-fakture, posebno kada je reč o PDV-u.

Međutim, ona ističe i da „na makroekonomskom nivou, e-fakture podstiču konkurentnost privrede kroz smanjenje transakcionih troškova i povećanje operativne efikasnosti. Takođe, dostupnost podataka u realnom vremenu omogućava donosiocima politika detaljniji uvid u fiskalne tokove, što može doprineti formiranju adekvatnijih ekonomskih politika. Razna istraživanja kvantifikovala su ekonomske efekte e-fakturisanja“.

„Tako na primer, Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država procenilo je da joj elektronsko fakturisanje smanjuje troškove fakturisanja za 5% ili oko 450 miliona USD godišnje, dok se naplata faktura sa prosečnih 17 dana smanjuje na 3 dana. Ako se godišnje prima oko 20.000 faktura, preduzeće može uz pomoć ovog sistema ostvariti uštede od 70.000 evra, a procenjuje se da su troškovi manualne obrade faktura od 7 do 50 evra po fakturi“, objasnila je Mikić.

Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji predstavlja korak ka modernizaciji i efikasnijem funkcionisanju privrede. Uvođenje e-faktura donosi mnoge prednosti, ali i zahteva dalji rad na edukaciji privrednih subjekata i usklađivanju tehničkih rešenja. Uz efikasnu implementaciju i kontinuirano unapređivanje sistema, digitalizacija ima potencijal da postane osnova za budući razvoj srpske privrede.