Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Albert je bio dete sa ulice, a danas je uspešan barmen

Beograd
Foto: GIZ
Srpska ekonomija

Albert Matić (21) je bio dete ulice, ali zahvaljujući podršci Centra za integraciju mladih već četiri godine radi u Kafeu 16. Kada je imao pet godina Albertova porodica se raspala. U to vreme je sa starijim bratom i mlađom sestrom živeo kod oca, u neformalnom naselju kod Belvila - u kolibi od drvenih dasaka, cerade i najlona. Otac mu je povremeno radio u građevinarstvu, a prihodi nisu bili dovoljni da se porodica prehrani. On i brat su zato počeli sa ocem da skupljaju otpad koji mogu da prodaju, počeli su i da prose.

„Bio sam na ulici sa bratom kad smo naišli na volonterku Centra za integraciju mladih koja se zvala Gaga. Rekla nam je da je na Zvezdari otvoreno Svratište i pitala nas da li želimo da odemo tamo. U tom trenutku je kod nas postojao strah da će nas poslati u dom. Onda je jedna naša drugarica počela redovno da odlazi u Svratište i da se pojavljuje u čistoj garderobi, dobila je i pribor za školu. Tako smo i mi odlučili da odemo, videli da je dobro i počeli često da svraćamo. Nakon što je svratište otvoreno i na Novom Beogradu tamo smo provodili po ceo dan“, priča Albert.

Radnici Centra za integraciju mladih (CIM), koji su podržani od strane globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“ koji u Srbiji sprovodi GIZ, usmeravali su ih ka obrazovanju i pomagali im da završe školu – obezbeđivali potreban pribor i pružali pomoć oko učenja. Uz to su, kaže, tamo mogli da se okupaju, operu odeću, dobiju obroke, ali i toplu odeću, ćebad i posteljinu za kuću.

Pred kraj osnovne škole Albert je sa ocem otišao na selo, ali se nakon tri godine vratio u Beograd i ponovo počeo da radi kao sakupljač sekundarnih sirovina. U to vreme je već imao 17 godina i bio prestar za dnevni boravak u Svratištu, saopštio je Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

„Svratio sam tad do CIM-a da posetim nastavnika i nastavnice. Jedna od njih, Emilija, mi je predložila da upišem kurs za barmena. Dvoumio sam se da li je to za mene ali sam rešio da probam. Nakon što sam krenuo na razne radionice koje se pružaju u programu zapošljavanja video sam promenu, učio sam o pićima, posluzi, kasi… Počeo sam da se osećam sigurnije u sebe“, priča Albert koji je bio druga generacija koja je pohađala kurs gastronomije, koji CIM i danas uspešno sprovodi. Nakon završenog programa obrazovanja proveo je nekoliko meseci radeći u čuvenom beogradskom lokalu, a potom je dobio stalno zaposlenje u Kafeu 16. Tamo radi već četiri godine.

„Taj posao mi je promenio život iz korena. Postao sam svoj čovek, ne zavisim od drugih, imam redovnu platu, iznajmljujem stan, mogu da kupim potrebnu garderobu“, kaže.

U „Šesnaestici“, kako zove svoje radno mesto, upoznao je i današnju suprugu. Nakon tri godine zajedničkog rada sa njom iz prijateljstva rodila ljubav.

„Imamo devojčicu, drugo dete nam je na putu. I moja supruga je zaposlena ovde, trenutno je na trudničkom. Moj brat živi sa nama, i on radi kao konobar i završava školu za mašinbravara. Kad se spoje naše tri plate imamo dovoljno za dobar život. U tome nam je pomogao CIM, najviše kroz školovanje“, kaže Albert koji je rešio da se i dalje usavršava i paralelno sa poslom upisao školu za kuvara, što vidi kao svoj posao iz snova.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu