Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Od hobija, uz talenat i ljubav, do biznisa

Uspešni preduzetnica Biljana Tot
Foto: Privatna arhiva
Piše: Vesna Zdravković

Nekada davno, pre više od jednog veka Kikinda je bila kraljevski grad. Danas je to mesto prepoznatljivo po mnogobrojnim kulturno-istorijskim institucijama i spomenicima, ali i po fosilnim ostacima mamuta, danima ludaje i sovama ušarama koje su taj grad izabrale za zimovalište. I baš u tom gradu živi Biljana Tot, građevinac po struci koju je život i njena kreativnost sa kojom se, kako sama kaže rodila, preusmerio na njeno današnje zanimanje. Biljana se, naime već trinaest godina bavi izradom magneta.

- Nakon dobijanja dijabetesa i gubitka posla, morala sam početi nečim da se bavim. Tada su mi pažnju privukli magneti. O pravljenu magneta, zašta se može reći da je neka vrsta zanata nisam imala nikakvog znanja. Imala sam samo upornost i želju da ostvarim cilj koji sam sebi zadala, priča naša sagovornica.

Dodaje je da je izradu magneta na početku videla kao hobi i radnu terapiju, da bi danas to postao ozbiljan posao.

- Moji magneti su vrlo prilagodljivi. U njihovoj izradi preferiramo etno motive. Magnete pravimo od gipsa. Svaki je unikat, ručno oslikan i ispisan. Pri izradi koristimo i dekupaž tehniku, kaže Biljana Tot. Objašnjava da se ne može tačno reći koliko je vremena potrebno da se uradi jedan magnet, jer se posao obavlja po fazama. Navodi primer magneta koji je nazvala Sosa čija je izrada veoma zahtevna i kroz ruke prođe čak trinaest puta.

Pored magneta u porodici Tot se oslikavaju satovi, kutije i večiti kalendari koje izrađuju od drveta i medijapana.

Pre tri godine Biljana je sa mužem i sinom osnovala Udruženje „Biljini magnetići“. To je samo jedan korak dalje u radu. Takođe, organizuje za decu radionice za koje postoji veliko interesovanje, jer je Biljana Tot uspela od izrade maganeta da napravi spoj tradicije i modernog. Ova četrdeset osmogodišnja Kikinđanka planira da postana preduzetnica odnosno da pokrene mali porodični biznis.

- Nije lako biti mali preduzetnik. Trebalo mi je mnogo godina da dođem na nivo na kojem se sada nalazim. Pored mnogo rada i truda, potrebna je saradnja i pomoć lokalne samouprave. I države, naravno. Sagovornica ističe da ima dobru saradnju sa opštinom Kikinda kod koje je prvi put konkurisala za dodelu novčanih sredstva.

Verujemo da će na lokalu prepoznati vrednost i rezultate dela ruku Biljane Tot koja za Srpsku ekonomiju kaže da će je možda jednog dana naslediti sin koji je veoma kreativan i mnogo joj pomaže u poslu. Međutim, za sada nije zainteresovan da se samostalno bavi izradom magneta, već strukom koju je završio.

Naša skromna sagovornica na kraju ističe da za njen posao nije potrebno ubeđivanje, nego talenat.

- Kad imaš talenat, onda je tu i ljubav prema tom poslu koja pokreće sve, poruka je Biljane Tot.

 

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu