Koliko smo (ne)zadovoljni svojim izgledom

Novo istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju u Srbiji, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva jasne razlike u percepciji žena i muškaraca, ali i zabrinjavajuće podatke – preko 40 odsto ispitanika smatra da ima prekomernu težinu ili da je gojazno. Dodatno, četvrtina ispitanika sa viškom kilograma ne preduzima ništa kako bi poboljšao svoje stanje.

Žene samokritične, muškarci samouvereni

Primetna je razlika u percepciji telesne težine u kojoj muškarci uvek imaju bolju sliku o sebi, dok su žene u većoj meri samokritične.

Rezultati istraživanja pokazuju da je 63 odsto muškaraca zadovoljno svojim izgledom, dok je kod žena taj procenat manji - 54 odsto. Skoro dve trećine muškaraca (60 odsto) okarakterisalo je svoju težinu kao normalnu, a njih 32 odsto misli da ima višak kilograma. Nasuprot tome, 46 odsto žena smatra da ima normalnu težinu, a višak kilograma njih 45. Procenjujući višak kilograma, 37 odsto muškaraca kaže da ima između pet i deset kilograma viška. Istog je mišljenja 45 odsto žena.

Oni sa viškom kilograma, iz svih starosnih grupa, najčešće kažu da on iznosi od pet do deset kilograma. Vojvodina je region sa najizraženijom svešću - čak 42 odsto Vojvođana kaže da ima višak kilograma.

Očekivano, svojim izgledom najzadovoljnije su mlađe generacije, ispitanici starosne dobi od 18 do 29 godina.

Fizička forma – prostora za napredak ima

Više muškaraca nego žena u Srbiji (25 naspram 14 odsto) smatra da je u odličnoj fizičkoj formi.

Ohrabrujuće je to što je više od polovine ispitanika starosti od 30 do 44 godine svesno da postoji potencijal za unapređenje. Oni su svoju formu ocenili kao solidnu, sa prostorom da se na njoj poradi. Isto je i sa nešto više od trećine najstarijih ispitanika. Zanimljiv je i podatak da se u Beogradu najmanji procenat ljudi, 15 odsto, oseća da je u odličnoj formi, što pokazuje osvešćenost o važnosti fizičke aktivnosti.

Ishrana je važna, ali retko se traži savet stručnjaka

Kada su u pitanju mere koje ispitanici preduzimaju kako bi smanjili kilažu, vođene dijete pod nadzorom stručnjaka najmanje su biran odgovor. Koja god grupa da se posmatra (prema polu, starosti, obrazovanju) – procenti ne prelaze 2 odsto.

Skoro trećina muškaraca ne preduzima ništa po pitanju zdravlja, odnosno težine. Oni muškarci koji ipak nešto preduzimaju čine to kroz biranje zdravije hrane (18 odsto), obraćanje pažnje na veličinu porcija (15 odsto) i kardio vežbe (15 odsto).

Žene više pažnje posvećuju ishrani – zdravu hranu bira 22 odsto njih, na veličinu porcija pazi 20, a 13 odsto odlučuje se na samostalnu dijetu.

Zabrinjavajuć je podatak da se ljudi koji znaju da imaju višak ne osećaju dovoljno osnaženo da nešto učine po tom pitanju. Čak 64 odsto ispitanika koji su gojazni ili smatraju da imaju prekomernu težinu, ne preduzimaju ništa da bi smršali.

U godini osamdesetog jubileja, kompanija Galenika je najavila veliku inovaciju na tržištu u vidu platforme za peptide, na kojoj radi zajedno sa sestrinskom kompanijom EMS u Brazilu. Ovi savremeni lekovi, na bazi peptida, namenjeni su lečenju gojaznosti i dijabetesa i već su u prodaji u Brazilu, a u Srbiji, EU i SAD se očekuju od 2026. godine. Ono što je posebno dobra vest jeste da ovi proizvodi na bazi peptida globalno utiču na veće poverenje u lekove protiv gojaznosti i dijabetesa.