Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Srbija na 9. mestu u svetu po izloženosti pretnjama koje dolaze iz online sveta

Beograd
Srpska ekonomija

Prema stepenu rizika od sajberpretnji koje dolaze sa interneta, korisnici u Srbiji su rangirani na visokom 9. mestu. U skladu sa globalnim trendovima koji govore da je broj novodetektovanih uzoraka malvera u 2024. godini porastao za 14% na 467.000 uzoraka dnevno, Kaspersky beleži umereni rast gotovo svih tipova pretnji i u Srbiji. Posebno je uvećan broj detekcija rensomvera (71.6% više detekcija nego prethodne godine) i šestostruko veći broj finansijskog i bankarskog malvera, usmerenog na bankarske podatke korisnika, bankomate ili PoS terminale. Blagi pad registrovan je samo u broju RDP napada koji ciljaju prvenstveno zaposlene koji rade na daljinu.

“Ovakvi podaci samo potvrđuju da smo, prethodnih godina, sa pravom upozoravali da naše tržište postaje jednako privlačno sajberkriminalcima kao i ostala globalna tržišta. Digitalna transformacija i sve veća oslonjenost na online servise i kupovinu koja nam donosi brojna olakšanja u svakodnevnom funkcionisanju, postavlja pred korisnike interneta iz naše zemlje potrebu za povećanim oprezom i informisanošću kako bi ostali bezbedni, a u slučaju kompanija i donosi potrebu adekvatne zaštite kompanijske infrastrukture”, komentarisao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

Da smo deo globalnih trendova najbolje ilustruje činjenica da korisnici SubsCrab aplikacije u Srbiji odvajaju 784 eura na pretplatu za online servise, i to za prosečno 7.5 takvih servisa po osobi, među kojima prednjače YouTube Premium, Spotify, iCloud+, Netflix i Google One. Ovo samo malo zaostaje za globalnim prosekom od 895 izdvojenih eura za 12 takvih servisa.

Međutim, istraživanje sprovedeno u martu ove godine, na uzorku od preko 1000 ispitanika, pokazalo je da su i zloupotrebe savremenih tehnologija česte, jer je 55% ispitanika potvrdilo da je bilo (ili veruje da je bilo) uhođeno putem primene neke od tehnologija (15% korišćenjem aplikacije na telefonu, 8% kroz neovlašćen pristup web kameri, 7% kroz laptop aplikaciju). Više od petine (21%) ispitanika potvrdilo je da je iskusilo neki oblik uznemiravanja od osobe sa kojom su u romantičnoj vezi, bilo da je reč o slanju neželjene email poruke (8%), slikanju ili snimanju bez dozvole (7%), fizičkom uhođenju (5%), preuzimanju naloga na društvenim mrežama (4%) ili instalaciji stalkerver programa.

Opsežno istraživanje koje je kompanija Kaspersky sprovela u oktobru ove godine na 27 tržišta širom sveta, pokazalo je veoma ozbiljnu statistiku kada su u pitanju kompanije; više od polovine (51%) bilo je žrtva sajbernapada i svaka peta kompanija (19%) imala je i iskustvo curenja podataka. Ovaj postotak značajno je varirao u zavisnosti od veličine kompanije – dok je 11% velikih enterprise kompanija imalo i curenje podataka prilikom sajbernapada, to je bio znatno češće slučaj sa sektorom malih i srednjih preduzeća (28%). Troškovi izazvani napadom, koji uključuju direktne troškove i investicije potrebne za oporavak je za 65% najvećih kompanija uveliko prelazio iznos od 2 miliona dolara. Ni za mala i srednja preduzeća taj trošak nije bio beznačajan, jer je dve trećine (68%) imalo troškove koji prevazilaze 50.000 dolara. Gotovo sve kompanije koje su iskusile sajbernapad (99%) prijavilo je smetnje u aktivnostima u različitim sektorima (42% komunikaciji, 40% marketing automatizaciji, 35% podršci klijentima, 32% razvoju proizvoda ili proizvodnji) što je samo povećalo stepen ozbiljnosti i napora potrebnih za oporavak od napada.

Ipak, svega 10% kompanija štiti sve svoje korporativne i desktop računare, a samo 8% to isto radi sa svim korporativnim mobilnim telefonima, ostavljajući značajan prostor sajberkriminalcima da pronađu ulaz u infrastrukturu kompanije. Pored propusta u osiguranju infrastrukture, samo 58% velikih kompanija i 46% malih i srednjih koristi profesionalne trening servise za svoje zaposlene, čime se otvara širok prostor i za zloupotrebu ljudskog faktora u napadima na kompanije. To potvrđuje i podatak da je 34% uspešnih napada bilo podržano svesnom ili nesvesnom aktivnošću zaposlenih.

“Iako ova statistika govori o ozbiljnosti problema i izazovima sa kojima se kompanije suočavaju, ohrabruje podatak da, po prvi put, 100% kompanija izjavljuje da primenjuje (ili aktivno razmišlja o primeni) endpoint rešenja kako bi osiguralo svoju infrastrukturu. Ukoliko se jednako ozbiljno bude pristupilo i u smanjenju rizika ljudskog faktora kroz adekvatne i kvalitetne treninge i edukaciju zaposlenih, imaćemo ambijent u kojem će kompanije moći sa znatno manje smetnji da se fokusiraju na poslovanje i poslovne rezultate”, rekao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

Ostali naslovi

Klizanje sa srcem za decu koju podržava Fondacija SOS Dečija sela Srbije
Srpska ekonomija
Proteklog vikenda, Ledena dvorana Pionir bila je ispunjena posebnom magijom – onom koja nastaje kada se spoje zajedništvo, zabava i ljudskost
Grantovi za preduzetnice
Srpska ekonomija
USAID i Impakt Hab dodelili su osam grantova u ukupnoj vrednosti od 35.000 dolara preduzetnicama iz jablaničkog i pčinjskog okruga, u okviru projekta „Ona zna” – Ekonomsko osnaživanje žena. Ovi grantovi su osmišljeni da podstaknu inovacije, podrže profesionalni razvoj i omoguće dobitnicima da razviju svoje poslovne ideje u održive biznise
Promocija kreativnosti i snage ženskog preduzetništva
Srpska ekonomija
Praznični Erste bazar #verujusebe po drugi put okupiće inspirativne preduzetnice, socijalna preduzeća, startape i radne centre organizacija civilnog društva koje su osnovale ili vode žene. Posetioci će 21. decembra u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ imati priliku da se upoznaju s bogatom ponudom unikatnih proizvoda i podrže razvoj ženskog preduzetništva
Doček Nove godine sa ljubimcima
Srpska ekonomija
„U Beču je upotreba petardi i vatrometa tokom cele godine zabranjena na teritoriji celog grada“, podseća Rut Jili, direktorka Veterinarske službe
Održiva ambalaža za hranu na bazi kore drveća
Srpska ekonomija
Ambalaža od kore sa visokim antibakterijskim indeksom može značajno smanjiti otpad hrane. Ova ekološka ambalaža produžava rok trajanja kvarljivih proizvoda kao što su meso, povrće i voće do 7 dana i pomaže u smanjenju otpada hrane više od 42%
Proglašeni šampioni održivosti 2024.
Srpska ekonomija
Kompanija Nestlé Srbija dobitnik je prestižne nagrade Šampion održivosti 2024. za projekat „Implementacija procesa regenerativne poljoprivrede kod domaćih dobavljača“ i izuzetan doprinos potcilju 2.4 Agende 2030. Ova nagrada je priznanje za kontinuirane napore kompanije u unapređenju održivih poljoprivrednih praksi i doprinosu zaštiti životne sredine
Dodeljene nagrade najinkluzivnijim poslodavcima za 2024. godinu
Srpska ekonomija
Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), po drugi put su dodelili Nagrade za najinkluzivnije poslodavce i to kompanijama koje su usmerene na stvaranje radnog okruženja u kom svi zaposleni imaju jednake mogućnosti za napredovanje i osećaju se uključeno i prihvaćeno u svim sferama rada
Nagrađene škole za konstrukcije od otpada u okviru društveno-odgovorne akcije CCIFS
Srpska ekonomija
Francusko-srpska privredna komora CCIFS organizovala je u bioskopu Cinpelexx u Beo Shopping Center dodelu nagrada i završni događaj velike društveno-odgovorne akcije „Uradi nešto drastično da smeće postane fantastično“ koja je realizovana treću godinu zaredom u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije
Velike investicione aktivnosti 2025. godini u hotelski sektor i stanogradnju
Srpska ekonomija
Tržište nekretnina Jugoistočne Evrope poslednjih godina pratile su brojne krize pa nije bilo toliko investiranja u nekretnine, ali se u 2025. godini očekuje rast investicionih aktivnosti kao rezultat nižih kamatnih stopa. Investitorima je posebno interesantno Balkansko tržište i Srbija, a najveće interesovanje biće za ulaganje u sektor hotela i stanogradnje
KLM – prva avio-kompanija koja je uvela 100% električne kamione za ketering
Srpska ekonomija
Holandska avio-kompanija KLM, jedan od lidera u održivoj avijaciji, postavila je sebi ciljeve da do 2030. smanji emisiju ugljen-dioksida za 30%, pa zato ulaže sedam milijardi evra u letelice najnovije generacije i koristi održivo avio-gorivo