Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Meta napada bilo je 88% kompanija

Incidenti u oblasti bezbednosti mreže dominiraju
Srpska ekonomija

Tokom 2024. godine, najčešći tip sigurnosnog incidenta sa kojim su se kompanije suočavale ticao se zaštite mreže, prema najnovijim podacima IT Security Economics izveštaja kompanije Kaspersky. Čak 88% preduzeća suočilo se sa pokušajima napadača da se infiltriraju u njihovu mrežu, dok je više od 60% kompanija prijavilo incidente u kojima su zlonamerni akteri aktivirali zlonamerni kod unutar njihove mreže ili pokušavali da komuniciraju sa kompromitovanim sistemima i preuzmu kontrolu.

Velike kompanije su zabeležile najveći broj incidenata u oblasti mrežne bezbednosti, uprkos tome što su imale najopsežnije mere zaštite. Mala i srednja preduzeća takođe su se suočavala sa izazovima u oblasti mrežne bezbednosti, pri čemu je značajan procenat incidenata bio rezultat namernih ili nenamernih akcija njihovih zaposlenih.

Pretnje po bezbednost mreže i dalje predstavljaju najveći problem za preduzeća

po bezbednost mreže imaju za cilj iskorišćavanje ranjivosti sistema tako što prodiru u mreže kompanije i nanose štetu osetljivim podacima, aplikacijama i radnom procesu. Kada sajber kriminalac detektuje slabu tačku u sistemu, koristi je da stekne neovlašćen pristup i instalira malver, spajver ili drugi štetni softver. Ove slabe tačke takođe predstavljaju ulaznu tačku za napade socijalnog inženjeringa, gde pojedinci postaju lakša meta.

Kako se sve više podataka stvara, skladišti i prenosi elektronski, potencijal za sajber napade koji mogu ugroziti osetljive informacije takođe raste. Jedan od ključnih faktora koji doprinosi stalnoj prisutnosti problema u vezi sa sigurnošću mreže je rastuća složenost sajber pretnji. Sajber kriminalci stalno razvijaju nove taktike i tehnike kako bi zaobišli tradicionalne sigurnosne mere, što otežava preduzećima da budu u toku. Od fišing prevara i ransomver napada do DDoS napada i APT-ova, postoji mnogo načina na koje sajber kriminalci mogu iskoristiti ranjivosti u mreži kompanije.

Takođe, porast rada na daljinu i politike BYOD (donesi svoj uređaj) stvorili su dodatne izazove za sigurnost mreže. Budući da zaposleni pristupaju podacima kompanije sa različitih lokacija i uređaja, potencijal za sigurnosne propuste je povećan, što u kombinaciji sa nedostatkom odgovarajućih sigurnosnih protokola i obuke zaposlenih stvara ranjivo okruženje za sajber napade.

Ljudski faktor je još jedan veliki problem

Ljudska greška je još jedan ključni faktor koji doprinosi sigurnosnim incidentima. Čak 42% kompanija prijavilo je incidente u kojima su njihovi zaposleni svesno ili nesvesno pomogli napadačima svojim delovanjem ili nedelovanjem, pri čemu je većina ovih slučajeva zabeležena u malim i srednjim preduzećima, dok su velike organizacije ove probleme imale mnogo ređe.

Greške ili nepažnja zaposlenih, bilo zbog nedostatka svesti o bezbednosti ili nedovoljne obuke, glavni su uzroci sajber napada i curenja podataka u organizacijama. Fišing napadi, gde zaposleni nesvesno kliknu na zlonamerne linkove ili daju osetljive informacije prevarantima, česta su pretnja.

Insajderske pretnje, gde zaposleni namerno ili nenamerno otkrivaju poverljive podatke, takođe mogu predstavljati značajan rizik po bezbednost kompanije. Posledice nepažnje zaposlenih u oblasti sajber bezbednosti mogu biti ozbiljne jer curenje podataka često dovodi do finansijskih gubitaka, štete po reputaciju kompanije i pravnih posledica. U ekstremnim slučajevima, kompanije se mogu suočiti novčanim kaznama i pravnim postupcima zbog nedovoljne zaštite osetljivih informacija.

Mala i srednja preduzeća su često podložnija curenju podataka zbog nepažnje zaposlenih nego velike korporacije koje imaju više resursa za ulaganje u robusne mere sajber bezbednosti i obuku zaposlenih. Mala i srednja preduzeća često nemaju potrebnu infrastrukturu i svest da adekvatno zaštite svoje osetljive informacije, što ih čini lakom metom za sajber kriminalce koji žele da iskoriste slabe tačke u bezbednosnom lancu.

Preporuke za bolju zaštitu

Kako bi ublažile rizik od sajber napada izazvanih ljudskom greškom, kompanije moraju preduzeti korake da podignu svest među zaposlenima o sajber pretnjama i investiraju u sveobuhvatne programe obuke za sajber bezbednost.

Redovne bezbednosne provere i praćenje mogu pomoći u identifikaciji ranjivosti i njihovom rešavanju pre nego što ih iskoriste sajber kriminalci. Specijalizovana rešenja, poput onih koje nudi Kaspersky Next linija proizvoda, mogu zaštititi imovinu kompanije uz zaštitu u realnom vremenu, vidljivost pretnji, EDR i XDR mogućnosti istrage i odgovora za organizacije svih veličina i industrija.

Na kraju, kombinacija tehnoloških rešenja i proaktivne edukacije zaposlenih je ključna za zaštitu podataka i reputacije kompanije u digitalnom okruženju.

Ostali naslovi

Meta napada bilo je 88% kompanija
Srpska ekonomija
Tokom 2024. godine čak 88% preduzeća suočilo se sa pokušajima napadača da se infiltriraju u njihovu mrežu, dok je više od 60% kompanija prijavilo incidente u kojima su zlonamerni akteri aktivirali zlonamerni kod unutar njihove mreže ili pokušavali da komuniciraju sa kompromitovanim sistemima i preuzmu kontrolu
Kako da vaša fitnes avantura ostane bezbedna
Srpska ekonomija
Zdravstveni i fitnes ciljevi su dosledno na vrhu liste „novogodišnjih rezolucija“ širom sveta, što potvrđuju i godišnji izveštaji. U skladu sa tim trendom, pojavila se prava pomama za onlajn personalnim treninzima, podstaknuta uticajem društvenih mreža poput Instagrama i TikToka
Kragujevački sistem obaveštavanja građana postao hit u svetu
Srpska ekonomija
Kako izgleda kada građani u svakom trenutku znaju šta će se graditi u njihovom komšiluku i kada mogu da na prostorne i urbanističke planove utiču brzo i jednostavno, onlajn, umesto da obilaze brojne šaltere? Odgovor na to pitanje od aprila prošle godine moguće je dobiti u Kragujevcu, preko platforme „Budi deo plana“
Širom sveta za praznike daruju dukate, ali i zlatne poluge
Srpska ekonomija
Zlato je jedinstven poklon čija vrednost sa vremenom raste. Za posebne prilike, rođenja, venčanja, značajne datume, porodične ili poslovne jubileje, ali i praznike, obično se poklanja dukat, pločica, ili nakit od plemenitog metala koji simboliše trajnost, stabilnost i sigurnost. Često se ovi komadi nasleđuju, putuju kroz generacije
Šest saveta kako da izbegnete bacanje hrane tokom praznika
Srpska ekonomija
Istraživanja pokazuju da se u Srbiji dnevno baci oko 2.000 tona hrane i da se najviše bacaju hleb, meso i mleko. Analiza je pokazala da se hrana uglavnom baca zato što se pokvari ili se zaboravi u frižideru i zamrzivaču, te da svako od nas u proseku baci godišnje gotovo 28 kg jestivih i oko 80 kg nejestivih delova hrane
Digitalno modelovanje u novogradnji u Beču
Srpska ekonomija
Iza termina BIM (Building Information Modeling) krije se digitalna aplikacija koja pomoću trodimenzionalnih modela optimizuje sve procese u okviru planiranja, gradnje i upravljanja zgradama, čime se omogućava veća transparentnost, održivost i pouzdanost. 3D modelovanje podataka o zgradama omogućava saradnju svih učesnika
Psihološka pomoć mladima
Srpska ekonomija
Period adolescencije obeležen je brojnim izazovima, od pronalaženja sopstvenog identiteta i suočavanja sa društvenim normama, do prilagođavanja promenama koje donose škola, porodica, kao i nove tehnologije, što predstavlja plodno tlo za nastanak anksioznosti i depresije. Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji susrela se sa nekim mentalnim izazovom
Rizici korišćenja besplatnih alata za konvertovanje fajlova
Srpska ekonomija
Tokom prvih 10 meseci 2024. godine, kompanija Kaspersky je detektovala i blokirala 476 miliona pretnji na internetu širom Evrope*. Pretnje putem interneta obuhvataju širok spektar sajber rizika koji mogu izazvati štetne događaje ili radnje. Prema rečima stručnjaka kompanije Kaspersky, jedan od tih rizika odnosi se na korišćenje besplatnih onlajn servisa za konvertovanje fajlova
Nove metode za reciklirani beton u Beču
Srpska ekonomija
Beton je jedan od najvažnijih građevinskih materijala našeg vremena. Procenjuje se da se u svetu proizvede 30 milijardi tona betona godišnje. S obzirom na ovu količinu, važno je štedeti resurse ponovnim korišćenjem starog betona
Božićni pokloni - trend od nepromišljene ka ciljanoj kupovini
Srpska ekonomija
Prema istraživanju Bečke privredne komore spremnost Bečlija da kupuju poklone za Božić je sa 87 odsto veoma visoka. Od 10 Bečlija, njih 9 planira da kupi u proseku 8 poklona u vrednosti od oko 320 evra. Zaključak istraživanja je da sve više Bečlija pažljivo bira poklone