Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kako da vaša fitnes avantura ostane bezbedna

Nova pomama – onlajn personalni treninzi u 2025. godini
Foto: Kaspersky Infographic_Online Trainer
Srpska ekonomija

Zdravstveni i fitnes ciljevi su dosledno na vrhu liste „novogodišnjih rezolucija“ širom sveta, što potvrđuju i godišnji izveštaji. U skladu sa tim trendom, pojavila se prava pomama za onlajn personalnim treninzima, podstaknuta uticajem društvenih mreža poput Instagrama i TikToka. Dok ljudi započinju svoje fitnes i detoks avanture ove nove godine, mnogi se okreću ovim uslugama ne shvatajući u potpunosti potencijalne rizike po bezbednost njih samih i njihovih podataka. Kako bi korisnicima pomogli da bezbedno prebrode ove izazove, kompanija Kaspersky daje smernice o tome kako da izbegnu ove rizike i koje mere da preduzmu kako bi to iskustvo bilo bez bezbednosnih propusta.

Društvene mreže menjaju personalne treninge na načine kojima oflajn usluge jednostavno ne mogu da pariraju. Kreiranjem privlačnog sadržaja poput demonstracija vežbi, priča o transformacijama, fitnes saveta i sl., personalni treneri postaju samostalni influenseri, dopirući do globalne publike i motivišući pratioce da plate za njihove usluge. Zapravo, očekuje se da će globalno onlajn fitnes tržište rasti po godišnjoj stopi od 29,6 procenata do 2033. godine.

Međutim, prijavljivanje na ovakve virtuelne programe često podrazumeva deljenje osetljivih ličnih informacija, poput zdravstvenih podataka, fotografija napretka u vežbanju, mape kretanja i podataka o plaćanju, sa osobom koju možda nikada niste upoznali. Često se veliki deo ove razmene odvija preko profila trenera na društvenim mrežama ili alata za razmenu poruka i to bez ikakvih ugovora ili adekvatnih formalnih dokumenata. Ovo značajno povećava rizik da lične informacije korisnika budu ugrožene ili zloupotrebljene. Iako specifični bezbednosni propusti u vezi sa uslugama onlajn personalnih treninga nisu prijavljeni od velikog broja ljudi, fitnes aplikacije su često bile u centru pažnje zbog sličnih problema. S obzirom na sličnosti između fitnes aplikacija i onlajn trenera, neophodno je da korisnici budu oprezni.

Među oblicima zloupotrebe podataka u ovom kontekstu su između ostalih i:

Izloženost alatima trećih strana: treneri se često oslanjaju na aplikacije ili platforme trećih strana za zakazivanje, plaćanja, komunikaciju i personalizovane fitnes programe. Ako ti alati nisu bezbedni, mogu predstavljati slabe tačke u zaštiti podataka.
Eksploatacija fotografija napretka: fotografije napretka, koje često uključuju poluodevene ili osetljive fotografije, mogu biti upotrebljene bez pristanka u zlonamerne svrhe ili procureti na internet.
Rizik od lažnog predstavljanja: ako je nalog influensera ugrožen, hakeri bi mogli da se predstavljaju kao oni i traže lične informacije ili uplate od pratilaca.

„Onlajn programi za personalne treninge možda nisu sami po sebi potpuno bezbedni; međutim, korisnici često zanemaruju jednostavne mere opreza koje ih mogu zaštititi od velikih problema,” kaže Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kasperksy za istočnu Evropu.. Pre nego što se izložite riziku i poželite da u potpunosti odbacite ove programe, preduzmite proaktivne korake kako biste se zaštitili. Na primer:

Proverite identitet trenera: Istražite kvalifikacije i sertifikate trenera preko pouzdanih fitnes organizacija. Potražite recenzije i preporuke od verifikovanih klijenata. Proverite da li je njihov profil na društvenim mrežama verifikovan (plava oznaka ili sl.).
Izbegavajte otvaranje neverifikovanih linkova: Nikada ne otvarajte linkove u nepoznatim porukama ili imejlovima sa fitnes ponudama. Umesto toga, idite direktno na zvaničnu web stranicu trenera ili na pouzdanu platformu.
ProveriteHTTPS: Uverite se da bilo koja veb stranica na koju ste upućeni koristi HTTPS u URL-u, što ukazuje na to da je sigurna.
Nemojte deliti previše informacija: Podelite samo osnovne informacije i postarajte se da se osetljivi podaci, poput zdravstvenih kartona ili fotografija napretka, dele putem sigurnih i enkriptovanih platformi.
Koristite antivirusni softver: pouzdan antivirus poput Kaspersky Premium štiti vaše uređaje od virusa i malvera u realnom vremenu, blokirajući zlonamerne sajtove, fišing imejlove, zaražene oglase i skimere za krađu podataka sa kreditnih kartica koje hakeri kreiraju kako bi ukrali vaše podatke.

Ove mere predostrožnosti značajno jačaju vašu bezbednost, omogućavajući vam da uživate u prednostima onlajn fitnes programa sa većim spokojem i manjim rizikom od potencijalnih povreda podataka.

Ostali naslovi

Meta napada bilo je 88% kompanija
Srpska ekonomija
Tokom 2024. godine čak 88% preduzeća suočilo se sa pokušajima napadača da se infiltriraju u njihovu mrežu, dok je više od 60% kompanija prijavilo incidente u kojima su zlonamerni akteri aktivirali zlonamerni kod unutar njihove mreže ili pokušavali da komuniciraju sa kompromitovanim sistemima i preuzmu kontrolu
Kako da vaša fitnes avantura ostane bezbedna
Srpska ekonomija
Zdravstveni i fitnes ciljevi su dosledno na vrhu liste „novogodišnjih rezolucija“ širom sveta, što potvrđuju i godišnji izveštaji. U skladu sa tim trendom, pojavila se prava pomama za onlajn personalnim treninzima, podstaknuta uticajem društvenih mreža poput Instagrama i TikToka
Kragujevački sistem obaveštavanja građana postao hit u svetu
Srpska ekonomija
Kako izgleda kada građani u svakom trenutku znaju šta će se graditi u njihovom komšiluku i kada mogu da na prostorne i urbanističke planove utiču brzo i jednostavno, onlajn, umesto da obilaze brojne šaltere? Odgovor na to pitanje od aprila prošle godine moguće je dobiti u Kragujevcu, preko platforme „Budi deo plana“
Širom sveta za praznike daruju dukate, ali i zlatne poluge
Srpska ekonomija
Zlato je jedinstven poklon čija vrednost sa vremenom raste. Za posebne prilike, rođenja, venčanja, značajne datume, porodične ili poslovne jubileje, ali i praznike, obično se poklanja dukat, pločica, ili nakit od plemenitog metala koji simboliše trajnost, stabilnost i sigurnost. Često se ovi komadi nasleđuju, putuju kroz generacije
Šest saveta kako da izbegnete bacanje hrane tokom praznika
Srpska ekonomija
Istraživanja pokazuju da se u Srbiji dnevno baci oko 2.000 tona hrane i da se najviše bacaju hleb, meso i mleko. Analiza je pokazala da se hrana uglavnom baca zato što se pokvari ili se zaboravi u frižideru i zamrzivaču, te da svako od nas u proseku baci godišnje gotovo 28 kg jestivih i oko 80 kg nejestivih delova hrane
Digitalno modelovanje u novogradnji u Beču
Srpska ekonomija
Iza termina BIM (Building Information Modeling) krije se digitalna aplikacija koja pomoću trodimenzionalnih modela optimizuje sve procese u okviru planiranja, gradnje i upravljanja zgradama, čime se omogućava veća transparentnost, održivost i pouzdanost. 3D modelovanje podataka o zgradama omogućava saradnju svih učesnika
Psihološka pomoć mladima
Srpska ekonomija
Period adolescencije obeležen je brojnim izazovima, od pronalaženja sopstvenog identiteta i suočavanja sa društvenim normama, do prilagođavanja promenama koje donose škola, porodica, kao i nove tehnologije, što predstavlja plodno tlo za nastanak anksioznosti i depresije. Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji susrela se sa nekim mentalnim izazovom
Rizici korišćenja besplatnih alata za konvertovanje fajlova
Srpska ekonomija
Tokom prvih 10 meseci 2024. godine, kompanija Kaspersky je detektovala i blokirala 476 miliona pretnji na internetu širom Evrope*. Pretnje putem interneta obuhvataju širok spektar sajber rizika koji mogu izazvati štetne događaje ili radnje. Prema rečima stručnjaka kompanije Kaspersky, jedan od tih rizika odnosi se na korišćenje besplatnih onlajn servisa za konvertovanje fajlova
Nove metode za reciklirani beton u Beču
Srpska ekonomija
Beton je jedan od najvažnijih građevinskih materijala našeg vremena. Procenjuje se da se u svetu proizvede 30 milijardi tona betona godišnje. S obzirom na ovu količinu, važno je štedeti resurse ponovnim korišćenjem starog betona
Božićni pokloni - trend od nepromišljene ka ciljanoj kupovini
Srpska ekonomija
Prema istraživanju Bečke privredne komore spremnost Bečlija da kupuju poklone za Božić je sa 87 odsto veoma visoka. Od 10 Bečlija, njih 9 planira da kupi u proseku 8 poklona u vrednosti od oko 320 evra. Zaključak istraživanja je da sve više Bečlija pažljivo bira poklone