Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA
21 do 30 od 56
Piše: Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije
Na nama je da građane finansijski opismenimo, a na državi da dodatno stabilizuje ekonomiju, ali i da osiguravačima omogući krupna investiciona ulaganja i još bolje uslove poslovanja. Jednostavno, da u osiguravačima vidi investicionog partnera ...
Piše: prof. dr Miodrag Zec
Bilo bi korisno javno prezentovati koliko je koja vlada nasledila javnog duga (apsolutno i u procentu BDP) i koliko je ostavila narednoj. Time bi se izbegle manipulacije javnim dugom u političkom nadmetanju ...
Piše: prof. dr Nikola Samardžić
Od spoljnopolitičkih tema, najveći broj pozitivnih tekstova odnosi se na Rusiju, 45,95 odsto. Broj priloga o Evropskoj uniji bio je nešto veći ...
Piše: prof. dr Miodrag Zec
Rashodna strana budžeta govori o sistemu vrednosti u društvu, bez obzira na verbalna zalaganja. Ključni izdatak je vraćanje dugova iz prošlosti, čime se jasno pokazuje stepen trošenja budućnosti ...
Piše: Prof. dr Nikola Samardžić
Srpska poslovna kultura razvijala se, pretežno tavoreći, na marginama modernizacijskih procesa u koje se pre pola milenijuma uključio i Martin Luter, kad se potencijalno zainteresovanom delu nemačke javnosti obratio traktatom 95 teza protiv prodaje oproštajnica ...
Piše: prof. dr Miodrag Zec
Nagle promene u kretanju kapitala i povlačenje dovode do juriša na devizni kurs, kolapsa cena nekretnina i ostale imovine, pada deviznih rezervi i izostanka refinansiranja ...
Piše: prof. dr Miodrag Zec
Misija MMF je u poslednjem srpskom aranžmanu naišla na veliku empatiju svih delova establišmenta, uključujući levičare u Vladi ...
Piše: Mihailo Medenica
Srbin štedi, i to na najneverovatnije načine! Uglavnom apstraktno, provizorno i tuđe, ali štedi ...
Piše: prof. dr Miodrag Zec
Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam pokazala se kao mnogo komplikovanija i sporija nego što je većina kreatora, a pogotovu učesnika, očekivala. To se prevashodno odnosi na bivše jugoslovenske republike, koje su baštinile meki tržišni socijalizam i socijalističko samoupravljanje i sa visine gledale na istočne komunističke susede ...
Piše: prof. dr Nikola Samardžić
Zapadnobalkanske države bi se mogle naći na prekretnici – za sobom ostaviti politička sporenja i krenuti putem ekonomske saradnje. Carinska unija doprinela bi rastu vrednosti nekretnina, sektora usluga i infrastrukture, koji su tradicionalno privlačni zbog političke i ekonomske stabilnosti i niskog poverenja i u državne institucije i u privatna preduzeća ...