Beogradski park na engleski način

Širina, zelenilo, potočići, mir – prvi su utisci o Topčiderskom parku koji se ugnezdio na Savskom vencu, na putu do Rakovice. Na tom mestu napravljen je konak, nekadašnja letnja rezidencija Miloša Obrenovića. Sve do četrdesetih godina XIX veka bio je zabranjen ulazak u taj deo parka. U drugom delu te zelene oaze nalazilo se imanje zemljo-detelne odnosno Poljoprivredne škole u koju su seljaci dolazili i dobijali savete o tome kako na najbolji način da uzgajaju određene poljoprivredne kulture. Topčiderski park je prva uređena parkovska površina u Srbiji. Postao je javni park u vreme Ustavobranitelja i od tada dobija sadašnje konture, priča za Srpsku ekonomiju kustos Istorijskog muzeja Srbije Boris Marković. 

Park prirode i spomenika 

- Park se uređuje na način sličan parkovima u Zapadnoj Evropi. Konkretno prema izgledu naziva se engleskim parkom. Atanasije Nikolić koji je bio u jednom trenutku šef jednog od odeljenja Ministastva unutrašnjih dela želeo je da ga izgradi baš na ovaj način - sa sadnicama visokog drveća, ali i sa žbunovima, potočićima kojih ima po čitavom parku, sa vijugavim stazama. Ono što se pojavljuje kao vrlo važno obeležje parka su spomenici. Tako imamo spomenik boginji Cerera kod nas popularno nazvan Žetelica. To je prvi primer spomeničke parkovske skulpture u Srbiji iz 1851. godine. 

Pored toga, u Topčiderskom parku nalazi se Milošev obelisk, kao i spomenik Arčibaldu Rajsu koji datira iz prve polovine XX veka.

Topčider je reč tursko-persijskog porekla i u prevodu znači topdžijski potok ili dolina, objašnjava sagovornik. Toču je na turskom top, topdžija. Dere je persijska reč i značenje joj je potok ili dolina.

- Pretpostavlja se da je na ovom mestu bio jedan od vojnih logora turske vojske pri opsadi Beograda 1521. godine. Ovde su se nalazili Turci koji su se brinuli i pripremali svoje topove te otud i naziv Topčider.

Platan od 155 leta

U ovom parku prirode svakako dominira čuveni platan ispred Konaka kneza Miloša. Često ga zovu Milošev platan, a u stvari je zasađen 1866. godine u vreme Mihaila Obrenovića. Platan je posađen po želji kneza Mihaila koji je smatrao da nema dovoljno hlada u Topčiderskom parku. Marković kaže da muzej raspolaže konkretnim pismom u kojem se izražava želja kneza Mihaila da se park oplemeni visokim drvećem.

- Atanasije Nikolić je Mihailovo mišljenje preneo ostatku ministarstva, dok je Teodor Tirku, bečki trgovac cincarskog porekla i službenik ministarstva finansija odobrio kredit odnosno pozajmicu za kupovinu jednog od najlepših i najvećih platana u Evropi kao i još nekoliko sadnica koje su posađene u Topčiderskom parku, ali i na Dedinju.

Svakako preporuka da u ove tropske dane deo vremena provedete u Topčiderskom parku rashađujući se uz topčiderske potočiće i u hladovini platana, jednog od najznačajnijih istorijskih i hortikulturnih spomenika Beograda.