Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Sećanje na vreme duše

Vreme Tomino i naše
Fejsbuk
Piše: Branko Miljuš

U vremenu postistine, materijalizma i komercijalizacije snimiti film o takvom Tomi značilo je snimiti film o nama samima, o vremenu u kome je svako razmetanje smatrano primitivnim, bez obzira da li je dolazilo sa položajem, parama, lepotom ili teniskim reketom. Snimiti film o Tomi značilo je snimiti film o čoveku koji je svaki put pevao kao da mu je poslednji. Snimiti film o Tomi značilo je ispričati priču o siromaštvu, uspehu, slavi, porocima, ljubavi, izdaji, vernosti, prijateljstvu, tragediji... Značilo je to snimiti film o Jugoslaviji koje više nema, narodnoj muzici koja nestaje pred našim očima i kafanama koje su pretvorene u fensi kafiće i trendi restorane u kojima je vrhunac užitka opaljivanje selfija. 

Toma Zdravković je legenda. Retka pojava. Ne nužno i pozitivna, jer neminovno vodi banalizaciji. Tako Tomine pesme po raznoraznim rupčagama zavijaju svi koji bi da marnu neki dinar, zloupotrebljavajući emociju koju je ovaj nosio u svom stihu i svom glasu. Oni tu među kulisama života imitiraju pevača, boema, gospodina, kockara, pijanca... A neki novi klinci gledaju sve to i lome čaše, ne zato što su nešto osetili, već zato što misle da bi to tako trebalo. 

A film kao film kad ga Bjela napravi. Fenomenalna podela, glumci koji su uloge živeli, a ne igrali, muzički miks koji je dokazao da je kvalitet uvek nadređen žanru, scenario kao pokupljen sa cigarama načetog kariranog stolnjaka koji pamti sve, rediteljski rukopis koji vas vozi... Sve to ovaj film ima, ali sve to je nevažno. Nevažno je, jer svi oni nisu snimili film. Oni su stvorili mit. Mit koji će moći da osete svi koji nemaju i svi koji neće imati lično sećanje na vreme duše. Na Tomino vreme. Na vreme kada je važno bilo biti, a ne samo imati.

U međuvremenu smo negde pogrešili, izgubili smo se negde. Izgubili smo i Tomu i dušu. Tumaramo po hodnicima budućnosti u koju nikako da stignemo, jer smo fokusirani na prošlosti iz koje se najčešće najgorim delovima vraćamo. I tako vreme provodimo u čekaonicama, do podneva uvereni da život ima reprizu, a od podneva usrani od straha da je neće biti. Umesto da živimo, mi životarimo. A može drukčije. Ako ne znate kako odgledajte fim.

I zato hvala Tomo. I hvala svima vama koji ste snimili film i poklonili nam mit čija konzumacija garantuje da možete postati bolji čovek. Sve ostalo je i onako samo jedna priča. Priča o nama kakvi smo nekada bili i kakvi sami sebi nedostajemo.

Hajde sada u bioskop. Ne zaboravite masku. I maramice.

Ostali naslovi

Crnjanski protiv Sondermajera – rijaliti iz doba čarlstona
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Nedavna poseta nemačkog kancelara Beogradu i najnovija poseta prvog čoveka Francuske našoj prestonici nanovo su podstakle deo naše javnosti da se bavi pitanjem izbora naše konkretnije orijentacije u okviru zajednice evropskih naroda
Silazak sa čarobnog brega
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Bog Mars iz decenije nakon sklapanja starinskog Versajskog sporazuma, danas kao da dobija svoju prilično vernu reinkarnaciju. Osionost pobednika i nenamireni geopolitički računi sada – posle Hladnog rata (slično stanju posle Prvog svetskog rata) kolevka su tog njegovog ,,ponovnog utelovljenja’’
Nevidljivi šavovi istorije
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’
Maskenbal na ringišpilu
Piše: Miroslav Lj. Cvijović
Kao otac danas poznatijeg Slobodana Jovanovića, Vladimir Jovanović jedan je iz reda ,,žrtava’’ ostvarenog naloga starih Grka, koji glasi: budi veći od svoga oca. Mesto profesora političke ekonomije na beogradskoj Velikoj školi nije bilo dovoljno da se ispuni jedna izuzetna sudbina
Čuvarkuća
Piše: Vesna Zdravković
Pored Vaskrsa četvrti mesec 2023. opisala bih ovako - Aprilili, ekonomska otpornost i održivi kreditni rejting, eAgrar, vino „Otvorenog Balkana“. April su obeležili i Dani Beograda izmešani sa novim sistemom javnog prevoza i tradicionalnim maratonom. Sve to podvučeno čeličnim krilima naše armije
Prolećna statistika, cveće i sećanja
Piše: Vesna Zdravković
Dok se temperatura koleba i ide gore-dole mart sumira brojke o BDP-u i inflaciji, analiziraju se rezultati tridesetog jubilarnog Kopaonik biznis foruma, penzioneri dobijaju penzionersku karticu, poljoprivrednici eAgrar. Prebrojava se u martu koliko je prošle godine obavljeno kupoprodaja na tržištu nepokretnosti, otvorena je tradicionalno nautička sezona, a Beograđani su dobili jedinstveni servisni centar
Jezičke začkoljice
Piše: Vesna Zdravković
Jezik je hranitelj naroda i dok ga negujemo dotle živi i narod, rekao je Vuk Stefanović Karadžić čijih sam se reči prisetila povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika koji se obeležava u februaru
Januarski buđelar
Piše: Vesna Zdravković
Januar 2023. godine protekao je uobičajeno. Praznovalo se i do deset dana, pa onda su se slavile slave, a đaci su bili na zimskom raspustu. Ipak uz praznično-novogodišnje raspoloženje ostao je onaj stari osećaj “nikad kraja januaru”. Naravno, za većinu građana u Srbiji odužio se januar kada je reč o finansijama. Ispraznio se buđelar
Okrećemo novi list
Piše: Vesna Zdravković
Izlistali smo kalendar i celu 2022. godinu. Bacamo list po list i želimo da bude bolje
Restauracija
Piše: Vesna Zdravković
Novembar mesec ove godine odlazi u znaku po ko zna koji put preispitivanog vaspitno-obrazovnog procesa, projekcija republičkog budžeta, energetskih ušteda, manje kupoprodaje stanova čije cene ne padaju. Bila je obnova gradskog prevoza u Beogradu, a tradicionalno održane su kulturno-sajamske manifestacije. I prvi put svetsko prvenstvo u fudbalu u zimskom periodu