Ćutanje uprave prelazi u istoriju

Pravo je građana da traži i dobije informacije od javnog značaja, a obaveza vlasti da ih pruži. Povodom 28. septembra, „Međunarodnom danu prava javnosti da zna“, koji su proglasili UNESKO i Generalna skupština Ujedinjenih Nacija, razgovarali smo sa Milanom Marinovićem, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U prethodnih godinu dana, Poverenik je imao pune ruke posla. Izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje se primenjuju od 17. februara, Poverenik je dobio šira ovlašćenja i stupio u krug „punilaca budžeta“. Poverenik je već počeo da izdaje prekršajne naloge kojima izriče novčanu kaznu od 30.000 dinara ovlašćenim licima u organima vlasti ili, u organima u kojima ta lica nisu određena, rukovodiocima organa vlasti koji uopšte nisu postupili po primljenom zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Između prethodnog i ovogodišnjeg 28. septembra pokrenut je Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu. Obavezu izrade i objavljivanja informatora o svom radu ima velika većina organa vlasti u Republici Srbiji, po nekim procenama oko četrnaest do petnaest hiljada organa. Krajnji rok koji zakon propisuje za ispunjenje ove obaveze je 16. novembar ove godine. Poverenik se u svom radu susreće i sa brojnim zloupotrebama prava na informacije... O ovim i drugim temama za Srpsku ekonomiju govori Poverenik Milan Marinović.

Da li su izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postigle očekivani cilj?
Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su u primeni od 17. februara su u toj meri sveobuhvatne i raznolike da je teško odgovoriti jednostavno na vaše pitanje. Ipak, mogu reći da su određene izmene već počele da postižu cilj a pre svega to se odnosi na one izmene i dopune kojima su Povereniku data značajno veća ovlašćenja nego što ih je imao po prethodnom tekstu zakona. Za procenu efekata ostalih izmena zakona neophodno je da prođe duže vreme od početka primene zakona, posebno ako se ima u vidu da Poverenik trenutno, a to će izvesno potrajati još neko vreme, paralelno postupa po žalbama podnetim po prethodnom tekstu zakona i po žalbama podnetim po izmenjenom zakonu. Na kraju, za neke izmene zakona još nije ni nastupio rok za primenu.

Da li je Poverenik počeo da primenjuje proširena ovlašćenja koja je dobio izmenama zakona?
Da. Poverenik je počeo da primenjuje proširena ovlašćenja koja je dobio izmenama zakona. Ovo se naročito odnosi na ovlašćenja povezana sa prekršajnom odgovornošću za postupanje organa vlasti protivno zakonu. Tako je Poverenik već počeo da izdaje prekršajne naloge kojima izriče novčanu kaznu od 30.000 dinara ovlašćenim licima u organima vlasti ili, u organima u kojima ta lica nisu određena, rukovodiocima organa vlasti koji uopšte nisu postupili po primljenom zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u slučajevima tzv. „ćutanja uprave“. Na navedeni način, putem naplate izrečenih kazni, Poverenik je stupio u krug tzv. „punilaca budžeta“. Osim toga, počeli smo i da, nadležnim prekršajnim sudovima, podnosimo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u onim organima vlasti za koje utvrdimo da su napravili neki od prekršaja iz zakona. Što se tiče ostalih proširenih ovlašćenja Poverenik ih primenjuje u onoj meri u kojoj se za to ukazuje potreba prilikom postupanja po pojedinačnim žalbama.

Zašto je značajan 28. septembar 2022. godine?
Kao i svih prethodnih godina, i ove godine 28. septembra Poverenik obeležava „Međunarodni dan prava javnosti da zna“. Ovaj dan su proglasili UNESKO i Generalna skupština Ujedinjenih Nacija kako bi se promovisalo pravo da se traži, dobije i saopšti informacija od javnog značaja. Cilj obeležavanja ovog dana je da se građani pozovu da navedeno pravo koriste u što većoj meri a da se organi vlasti podsete na njihovu obavezu da informacije od javnog značaja učine dostupnim bilo putem postupanja po zahtevima građana, novinara i drugih tražilaca, bilo putem tzv. proaktivnog objavljivanja tih informacija i pre nego što ih iko zatraži. Takođe, i ove godine ćemo tradicionalno dodeliti priznanja onim organima vlasti koji su se, u periodu između prethodnog i ovogodišnjeg 28. septembra, posebno istakli u poštovanju ovog ljudskog prava kao i za najbolji informator o radu.

Šta je Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu, platforma koju je pokrenuo Poverenik?
Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu je platforma koju vodi i održava Poverenik ali koju, u skladu sa uputstvom Poverenika, izrađuje onaj organ vlasti za koji je to propisano kao obaveza u izmenama zakona. Obavezu izrade i objavljivanja informatora o svom radu ima velika većina organa vlasti u Republici Srbiji, po nekim procenama oko četrnaest do petnaest hiljada organa. Krajnji rok koji zakon propisuje za ispunjenje ove obaveze je 16. novembar ove godine. Nažalost, do sada se svega nešto preko tri stotine organa vlasti registrovalo za izradu i objavljivanje informatora, a posebno zabrinjavajuće je to što je obavezu objavljivanja informatora ispunilo dvadesetak organa, što nam ne daje osnova za nadu da će svi organi vlasti, koji to moraju da urade, u roku ispuniti svoju obavezu koju im nameće zakon. 

Zbog čega je loš odziv?
Razlozi za ovako loš odziv organa vlasti kada je u pitanju objavljivanje informatora o radu su raznoliki: oni organi vlasti koji su i do sada imali ovu obavezu, u skladu sa prethodnim tekstom zakona, informatore o svom radu objavljivali su na svojim internet stranicama pa su tako učinili i ove godine previđajući da je promenom zakona promenjen i način objavljivanja informatora a oni organi vlasti koji do sada nisu imali ovu obavezu izgleda da još nisu postali svesni da je po izmenjenom zakonu imaju. Veoma važno je da naglasim da izmenama zakona nije promenjen samo način objavljivanja informatora već, što je za građane i važnije, sadržina informatora. Tako je, umesto dosadašnjih devet, sada propisano da informator sadrži čak dvadesetčetiri obavezne rubrike koje organi vlasti moraju popuniti i objaviti. Posebno značajni su podaci o javnim nabavkama, o izvršenim inspekcijama i revizijama poslovanja organa, o isplaćenim platama i drugim primanjima. Takođe, u odnosu na ovu obavezu, po prvi put je, izmenama zakona, Povereniku data mogućnost da kontroliše poštovanje ove obaveze od strane organa vlasti i ovlašćenje da, u slučaju propuštanja organa vlasti da izradi i ažurira informator o svom radu, protiv rukovodioca organa vlasti podnese nadležnom prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Za ovaj prekršaj je propisana  novčana kazna od 20.000 do 100.000 dinara, a Poverenik će navedeno ovlašćenje moći da koristi već od prvog dana propuštanja zakonskog roka, što znači od 17. novembra ove godine.

Koje benefite imaju državni organi a koje građani od ove platforme?
Svakako da najveće benefite od ove izmene zakona imaju građani koji traže informacije od javnog značaja. Najveća korist za građane će se sastojati u tome što, u cilju saznavanja određene informacije od javnog značaja koja je u posedu nekog organa vlasti, više neće morati da tom organu vlasti podnose zahtev za slobodan pristup toj informaciji pa da čekaju da li će organ vlasti uopšte postupiti po njihovom zahtevu pa ako ne postupi u propisanom roku da se žale Povereniku. Pa da zatim Poverenik naloži organu vlasti da postupi po zahtevu pa, ako organ postupi ali ne učini dostupnom traženu informaciju, da se tražilac informacije ponovo žali Povereniku, ovaj put na odgovor organa vlasti. Zatim da Poverenik ponovo sprovodi postupak i donese odluku kojom nalaže organu da informaciju učini dostupnom tražiocu. To je sve ukupno znalo da „potroši“ više meseci, a u pojedinim slučajevima i više od godinu dana, što je donekle obesmišljavalo i samo ostvarenje ovog prava. Umesto toga, sada će građani, ne sve ali veliku većinu, informacije u posedu organa vlasti moći da saznaju na jednostavan i brz način, praktično sa nekoliko „klikova“ na telefonu ili računaru. Sa druge strane, i organi vlasti će, iako im se možda u ovom trenutku tako ne čini, imati koristi od ovako objavljenih informacija o svom radu tako što neće morati da postupaju po onolikom broju zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao do sada a, osim toga, veća vidljivost i preglednost njihovog rada doprineće i većem poverenju građana u te organe i njihov rad. 

Koji su trenutni izazovi u radu Poverenika i koje su planirane aktivnosti u predstojećem periodu iz oblasti prava pristupa informacijama?
U oblasti pristupa informacijama od javnog značaja trenutni i najveći izazov je upravo kako ubediti, da ne kažem naterati, organe vlasti, koji imaju tu obavezu, da izrade i objave informatore o svom radu u zakonom propisanom roku do 16. novembra. Tom cilju ćemo podrediti najveći deo svojih aktivnosti upravo zbog nemerljivog značaja koji ispunjavanje ove obaveze od strane organa vlasti ima za suštinsko ostvarenje prava na slobodan pristup informacijama. U tu svrhu planiramo da utičemo na organe vlasti na sve raspoložive načine: putem sredstava javnog informisanja, održavanja predavanja, tribina, okruglih stolova, sastanaka i na sve druge moguće načine. Pored ovih, planiramo i sprovođenje aktivnosti usmerenih na upoznavanje svih zainteresovanih, kako građana, predstavnika medija i udruženja tako i organa vlasti, sa svim bitnim izmena zakona kako bi primena zakona zaživela u punoj meri i donela očekivane pozitivne rezultate.

Koliko su građani upoznati sa radom Poverenika i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja?
Nažalost, od donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i od kako postoji Poverenik, kao nezavisan državni organ koji se stara o zaštiti ovog prava postupanjem po žalbama nezadovoljnih tražilaca informacija, građani nikada nisu u punoj meri upoznati kako sa zakonom tako i sa ulogom Poverenika. Ne upuštajući se u razloge zašto je tako bilo u vreme pre nego što sam ja postao Poverenik, naglašavam da je to jedan od osnovnih trajnih zadataka koji stoje pred Poverenikom – kako da građanima približi ovo njihovo pravo da bi ga koristili u što većoj meri i tako se uključili u kontrolu rada organa vlasti, odnosno države. U tu svrhu ćemo na razne načine pokušati da dopremo do svih slojeva društva kako bi smo svest o značaju i načinu ostvarivanja ovog ljudskog prava podigli na jedan mnogo viši nivo nego što je sada. U tome prepoznajem i veoma veliku ulogu medija koji mogu pomoći Povereniku u ostvarenju ovog cilja.

Da li ima zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja?
Što se tiče zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja mogu da kažem da smo izmenama zakona uspeli da sprečimo one zloupotrebe koje su, posebno poslednjih godina, bile izražene u velikom broju. Naime, po prethodnom tekstu zakona, tražilac informacije nije imao obavezu da, u slučajevima kada izostane bilo kakvo postupanje organa vlasti po njegovom zahtevu ili je bio nezadovoljan odgovorom organa vlasti, se žali Povereniku već je odmah mogao da protiv odgovornog lica u organu vlasti podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu. To su pojedini tražioci informacija primenjivali u većem broju slučajeva a zahteve su podnosili, po pravilu, preko advokata i tako naplaćivali od odgovornih lica u organima vlasti veoma visoke troškove za podnošenje tih zahteva a da pri tome uopšte nisu nastavljali put za dobijanjem traženih informacija podnošenjem žalbe Povereniku. Suština ove zloupotrebe se sastojala u tome što su aktivnosti tražilaca informacija i njihovih advokata bile usmerene ka ostvarivanju zarade a ne ka dobijanju zahtevane informacije i ostvarenju prava, što se lako zapažalo na osnovu činjenice da prekršajni sudovi nemaju mogućnost da nateraju organ vlasti da tražene informacije učini dostupnim već samo da sankcionišu odgovorno lice u organu. Jedini koji je mogao da svojom odlukom omogući pristup traženoj informaciji je bio Poverenik ali žalba tražilaca u tu svrhu je izostajala tako da Poverenik nije ni postupao u tim slučajevima. Izmenama zakona propisano je da tražilac informacije (više) ne može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pre okončanja postupka po žalbi pred Poverenikom niti pre nego što Poverenik odluči o osnovanosti predloga za podnošenje zahteva sudu. Na ovaj način eliminisani su slučajevi zloupotreba prava prema organima vlasti ali je to za posledicu imalo značajno povećanje broja žalbi i vođenje postupaka pred Poverenikom. Tako upravo ovih dana imamo slučaj da je Povereniku od strane nekoliko povezanih lica podneto za samo mesec dana preko 5.000 žalbi protiv raznih organa vlasti iz svih gradova i opština sa teritorije Republike Srbije, a prosečan godišnji priliv žalbi kod Poverenika je oko 4.100, ali ovu situaciju, uz značajno angažovanje svih zaposlenih u službi Poverenika, uspešno rešavamo.