Pravni okvir zaštite podataka o ličnosti harmonizovan je sa standardima EU

Kada je pre tri godine donet Zakon o zaštiti podataka o ličnosti mnogi su bili skeptični kako će da funkcioniše, kako će rukovaoci da ispunjavaju svoje zakonske obaveze. Iako obavezu dostavljanja evidencije o licu za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji ima više od 12.000 subjekata, čini se da je nisu svi prihvatili. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Prošle su tri godine od donošenja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i postavlja se pitanje da li sada rukovaoci ispunjavaju svoje zakonske obaveze i imenuju lica za zaštitu podataka?

Tokom 2022. godine Poverenika je o imenovanju lica za zaštitu podataka o ličnosti obavestilo  600 rukovalaca, tako da je od početka primene novog Zakona podatke o licima za zaštitu podataka dostavilo ukupno 4.378 rukovalaca, od kojih su 2.686 organi vlasti. U ovoj godini podatke je dostavilo 70 rukovalaca, što pokazuje dobar trend rasta.

Obavezu dostavljanja evidencije o licu za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji ima više od 12.000 subjekata, tako da navedene brojke nisu nešto čime bismo mogli da se pohvalimo, iako Poverenik kontinuirano radi na podizanju svesti rukovalaca i obrađivača u vezi sa obavezama propisanim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, što obuhvata slanje kontrolnih lista na adrese rukovalaca i realizaciju specijalizovanih obuka za organe vlasti i druge rukovaoce i obrađivače.

Ovom prilikom podsećamo rukovaoce i obrađivače da neodređivanje lica za zaštitu podataka o ličnosti u slučajevima kada je to obavezno predstavlja prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara, da neobjavljivanje kontakt podataka lica za zaštitu podataka o ličnosti i propust da se oni dostave Povereniku predstavlja prekršaj za koji je zaprećena kazna u iznosu od 100.000 dinara za pravna lica, 50.000 dinara za preduzetnike, odnosno 20.000 dinara za odgovorna lica, i da će Poverenik svoja zakonska ovlašćenja u pogledu prekršajnog kažnjavanja rukovalaca, odnosno obrađivača, početi da koristi u punom kapacitetu.   

Da li strane kompanije imenuju svoje predstavnike u Republici Srbiji? 

Da. Do sada je ukupno 36 stranih kompanija obavestilo Poverenika da je odredilo predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa članom 44. Zakona o zaštiti podatka o ličnosti, uključujući Google LLC, Viber Media S.a.r.l, Booking.com B.V, Netflix International B.V, i druge poznate i manje poznate kompanije.

Poverenik redovno ažurira listu tih kompanija na svojoj internet stranici https://www.poverenik.rs/sr/zaštita-podataka/predstavnici-stranih-privrednih-društava-u-skladu-sa-zakonom-o-zaštiti-podataka-o-ličnosti.html

Koje aktivnosti institucija Poverenika preduzima u cilju unapređenja zaštite podataka naših građana?

Uporedo sa vršenjem svojih ovlašćenja u pogledu inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti od strane rukovalaca i obrađivača i postupanjem po pritužbama lica na koja se podaci odnose, Poverenik i njegovi saradnici kontinuirano rade na podizanju svesti građana i rukovalaca/obrađivača o njihovim pravima, odnosno obavezama i mehanizmima zaštite podataka o ličnosti, kako putem medija tako i u direktnoj komunikaciji sa građanima i rukovaocima/obrađivačima. Navešću kao primer da smo u prethodnoj godini zainteresovanim subjektima odgovorili na više od 36.000 telefonskih poziva, u vezi sa primenom oba prava iz nadležnosti Poverenika - pravo na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Pored toga, Poverenik samostalno i sa partnerima organizuje specijalizovane obuke, okrugle stolove i panel diskusije za rukovaoce/obrađivače kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Kao primer navodimo trenutni projekat koji realizujemo u okviru projekta „Podrška jačanju vladavine prava u Republici Srbiji“ u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ). Projekat sadrži tematske obuke kao i panele iz oblasti zaštite podataka o ličnosti koje će se u narednom periodu realizovati u 15 jedinica lokalne samouprave .

Da li planirate edukaciju najmlađih, osnovaca i srednjoškolaca, koji dosta vremena provode na internetu, ne razmišljajući o načinu zaštite svojih podataka. 

Strategijom zaštite podataka o ličnosti za period do 2030. godine, čija je izrada u završnoj fazi i na kojoj su angažovani svi nadležni državni organi, uključujući i Poverenika, kao i relevantna udruženja, identifikovana je potreba za uvođenjem edukacije o zaštiti podataka o ličnosti u sadržaje planova i programa nastave i učenja na svim nivoima obrazovanja, naročito imajući u vidu razvoj informacionih tehnologija i njihovu sve širu primenu i dostupnost. Nadamo se da će Strategija biti usvojena u najkraćem roku i da će za njom uslediti odgovarajući akcioni plan koji će omogućiti realizaciju utvrđenih strateških ciljeva.

Takođe, želeli smo da se neposredno obratimo najmlađoj populaciji, učenicima osnovnih škola. Naš cilj je bio da ih naučimo šta su podaci o ličnosti, na koji način mogu biti zloupotrebljeni, kao i edukujemo o tome kako da zaštite svoje podatke i kome da se obrate u slučaju da su im podaci zloupotrebljeni. Tako će povodom obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti, 30. januara 2023. godine, Poverenik predstaviti brošuru za decu „Podaci o ličnosti su naše blago, kako ih možemo zaštititi“, autora Dragana Ilića, koju smo pripremili uz pomoć programa „Nova pismenost“, koji zajednički realizuju Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i organizacija Propulsion. 

Da li ste zadovoljni primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u delu ostvarivanja prava lica čiji se podaci obrađuju?

Novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji se primenjuje od sredine 2019. godine, pravni okvir zaštite podataka o ličnosti u potpunosti je harmonizovan sa standardima Evropske unije u ovoj oblasti, uključujući i načine ostvarivanja prava lica na koja se podaci odnose pred Poverenikom i nadležnim sudovima.

U 2022. godini je došlo i do promene u svesti o zaštiti podataka o ličnosti od strane lica koja obrađuju podatke o ličnosti, ne u ogromnoj meri ali primetno, što je rezultat povećanog broja redovnih nadzora vršenih od strane ovlašćenih lica Službe Poverenika. Podatak da se svake godine povećava broj rukovalaca koji nas obaveste o povredi podataka o ličnosti, znači da su oni svesni posledica koje prodor u bezbednost podataka nosi.

Rekao bih da stvari u oblasti zaštite podataka o ličnosti načelno idu u dobrom smeru, da je stanje bolje nego prethodnih godina, ali da je potrebno kontinuirano raditi na unapređenju svih aspekata zaštite podataka o ličnosti, naročito imajući u vidu brz razvoj tehnologija i veštačke inteligencije.