„Put kojim nam valja poći u ekonomskoj politici, to je put koji vodi stvaranju naše domaće, narodne industrije.”
Ove reči, koje u Srbiji imaju savremeni, da ne kažemo svevremeni, prizvuk, izgovorio je 1883. Mihailo Vujić, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu i potonji ministar finansija. Sve do početka 20. veka, industrija u Srbiji bila je gotovo nepostojeća. Razloga za to bilo je više, a najvažniji su agrarni karakter društva, kasni razvoj železničke mreže (prva pruga u Srbiji, Beograd–Niš, puštena je u saobraćaj 1884) i nemogućnost vođenja samostalne carinske politike do sticanja državne nezavisnosti 1878. Srpski političari s kraja 19. veka, međutim, jasno su uviđali da zemlja ne može ekonomski napredovati niti biti konkurentna u najširem smislu, u međunarodnim okvirima, bez razvijanja sopstvene industrije.