Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?

Beograd
Foto: Istorija Bristola 1984. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Srpska ekonomija

Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici.

Podignut u srcu Savamale, kao vesnik preobražaja Beograda u modernu evropsku metropolu, avangardni hotel Bristol vrlo brzo postao je nezaobilazna destinacija za mnoge slavne i uticajne ličnosti koje su u njemu pronalazile inspiraciju, kutak za odmor i mesto u kome se najbolje oseća neodoljivi šarm večnog grada.

Džon Rokfeler Mlađi, čuveni američki finansijer i filantrop, predstavlja verovatno najslavniju ličnost koja je dosad boravila u hotelu. Oduševljen lepotom i otmenošću simbola zrele faze beogradske secesije, u kom je odseo dvadesetih godina prošlog veka, on je hotel preporučio i svom sinu Dejvidu Rokfeleru koji je Beograd posetio 1979. godine. Iza boravka poznatog američkog bankara u Bristolu ostala je priča o tome kako je ljudima na recepciji, prilikom odlaska, poklonio pozlaćene hemijske olovke sa logom njegove banke.

Hotel Bristol je bio i svedok mnogih istorijskih događaja, pa je tako u njemu tadašnji ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije Aleksandar Cincar-Marković boravio za vreme martovskih demonstracija 1941. godine.

U lepoti i ponudi Bristola uživali su i doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito, članovi britanske kraljevske porodice, brojne diplomate, oficiri, šahovski velemajstor Gari Kasparov i drugi sportisti, a poznato je i da je Luka Ćelović Trebinjac, slavni srpski dobrotvor i zadužbinar, po čijem je nalogu izgrađen hotel, u njemu voleo da svakog dana popije kafu.

Hotel Bristol je kroz svoju više od jednog veka dugu istoriju takođe bio važno mesto okupljanja umetnika svih vrsta, a vrlo često je bio i mesto održavanja različitih balova i pozorišnih predstava.

Među ličnostima koje su istoriju hotela učinile slavnom posebno mesto zauzimaju glumci. Tako je, primera radi, čuvena filmska diva Milena Dravić u Bristolu snimala editorijale za domaće modne časopise. Glumac i muzičar Nikola Kolja Pejaković je zajedno sa kolegom, slavnim Nebojšom Glogovcem, u hotelu snimio muzički spot za jednu svoju numeru, dok je Ljubiša Samardžić, još jedan prvak glume, neke od čuvenih scena iz filma „Savamala“ (1982), režisera Žike Mitrovića, snimio baš ispred ulaza u Bristol.

Na spisku čuvenih posetilaca nalazi se i legendarni slikar i književnik Momo Kapor, još jedan simbol Beograda, koji je obožavao Savamalu i vrlo često provodio vreme u hotelu Bristol. Osim njega, i brojni drugi književnici su se svojevremeno okupljali u hotelu na tradicionalnom dočeku Pesničke Nove godine, uživajući u poeziji i muzici.

Noćni život u Beogradu nekada je praktično bio nezamisliv bez Bristola. Kada bi zidovi kafanske sale u njemu mogli da progovore, ispričali bi mnoge zanimljive priče o tome kako su se proslavili neki od naših najpoznatijih estradnih umetnika.

Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka redovni gost hotela bio je pevač raskošnog glasa Predrag Cune Gojković, koji je baš u Bristolu započeo svoju karijeru nastupajući u hotelskom orkestru. Zajedno sa njim nastupala je i Silvana Armenulić.

Hotel Bristol takođe pamti i zajedničke nastupe čuvenog klarinetiste Bokija Miloševića i Lole Novaković, a gošća hotela bila je i poznata pevačica sevdalinki Kadira Čano. Osim njih, u Bristolu je početkom osamdesetih godina na dočeku Nove godine nastupala i Meri Cetinić.

Nakon opsežne restauracije fasade, koju je Belgrade Waterfront izvršio u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, ovaj antologijski primerak moderne srpske arhitekture, sada poznatiji kao The Bristol Belgrade, doživljava renesansu i uskoro će ne samo povratiti status koji je imao pre više od jednog veka, već i ponovo postati mesto u kome se bogata istorija susreće sa vanvremenskom elegancijom.

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima