Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Jesen je pravo vreme za sadnju

Saznajte sve o urbanom baštovanstvu
Srpska ekonomija

Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima. Stručnjaci kažu i da su poslednji meseci u godini idealni za sadnju mnogih biljnih kultura, stoga je jesen pravo vreme za novu eko avanturu.

Novi hobi – zdravije okruženje

Za mnoge urbane baštovane, ova aktivnost je ne samo hobi, već i pitanje brige o zdravlju i životnoj sredini. Baveći se urbanim baštovanstvom ujedno vodimo računa o okolini i oplemenjujemo je raskošnim biljkama i cvećem. Kada negujemo sopstveno dvorište, ne ulepšavamo samo svoje okruženje, već i svakodnevicu svojih komšija, prijatelja i članova porodice čineći je bogatijom i prijatnijom. Stvarajući urbanu zelenu oazu, pravimo kutak za druženje, uživanje u kafi sa društvom i stvaranje neprocenjivih zajedničkih uspomena.

Jesenji dani su idealan trenutak za planiranje uređenja dvorišta i druženja tokom prolećnih i letnjih meseci. Zato, dok i sami ne postanete urbani baštovan, nominujte komšiju, prijatelja ili kolegu za najboljeg urbanog baštovana u okviru novog konkursa kompanije Nestlé. Možda baš Vi budete ti čiji prijatelj ili komšija će poneti titulu najboljeg urbanog baštovana, čime ćete osvojiti vrednu nagradu.

Kako započeti svoj baštovanski put otkriva i prošlogodišnji pobednik ovog konkursa koji je uspešno spojio arhitekturu i vrtlarstvo. Tvrdi da te dve discipline čine savršeni spoj, budući da se nadopunjuju i čine gradove zelenijim i održivijim.

„Arhitektura i baštovanstvo su u neraskidivoj vezi. Ja već tri godine imam svoj zeleni krov i aktivno radim na njegovom održavanju. Moj zeleni krov je ujedno i moj član porodice. Jako je važno da svako od nas brine o životnoj sredini i doprinese koliko može. Početnicima u baštovanstvu preporučio bih da izbegavaju sadnju višegodišnjih biljaka koje imaju agresivan koreni sistem, koji može znatno oštetiti prostor u kom sade. Mogu se opredeliti za jednosezonsko i višesezonsko cveće, čajeve, povrće, začinsko bilje, voće sa kontrolisanim rastom (u saksijama) i tome slično“, kaže najbolji urbani baštovan za 2023. godinu.

Jesen je pravo vreme za početak

Planiranje prolećne sezone omogućava vam da budete spremni na vreme, te da svaki početak bude što uspešniji. Bez obzira na to da li se radi o prostoru na balkonu ili krovu, rezultati su najbolji kada se pravilno planira i predano radi. Osim toga, sadnja mnogih saksijskih biljaka preporučuje se upravo u ovo doba godine, a već u proleće možete se radovati prvim pupoljcima.

Promene kreću od svakog domaćinstva

Prema studijama istraživača sa Univerziteta Jejl i Univerziteta u Nandžingu, utvrđeno je da u Evropi urbano ozelenjavanje nadoknađuje stopu urbanog zagrevanja u proseku za 0,13 stepeni Celzijusa tokom jedne decenije. Korišćenje zelenih krovova, baštovanstvo u gradovima i ekološki prihvatljive tehnologije postaju značajni činioci smanjenja zagađenja, ublažavanja posledica poplava, suša i drugih nepogoda. Klima se brzo menja, i što pre svi prepoznamo važnost odgovornog odnosa prema prirodi, to ćemo biti bliže rešavanju tih problema.

Da bismo sačuvali svet za buduće generacije, potrebno je da svako od nas prepozna svoju ulogu i počne da deluje već danas. Podsetimo, u toku je konkurs za najboljeg urbanog baštovana u 2024. godini, te svoj poduhvat možete započeti nominacijom dragih ljudi, ili pak pronaći inspiraciju u moru pozitivnih primera u zajednici. Od tuđeg, preko svog dvorišta, doći ćemo do zdravijeg okruženja za sve nas. Zato hajde da sada zajedno kažemo – neka komšiji bude trava zelenija!

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima