Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Nova strategija za stare izazove

Korak ka uspešnoj reintegraciji povratnika
Srpska ekonomija

Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva, pa do pristupa pravima u složenom sistemu podrške. Sve to čini proces njihove reintegracije otežanim, koji zahteva sveobuhvatan pristup prilagođen njihovim specifičnim potrebama. Upravo zbog toga, Nacrt predloga Nacionalnog programa za reintegraciju povratnika za period 2024–2026. godine, predstavlja značajan korak ka unapređenju sistema podrške povratnicima.

Miloš Mihajlović, načelnik Odeljenja za primarni prihvat i ostvarivanje prava povratnika po sporazumu o readmisiji u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), ističe značaj ovog dokumenta:

„Radna grupa KIRS izradila je nacrt predloga Programa za reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji i prateći Akcioni plan za period 2024–2026. godine. Ova dva strateška dokumenta, izrađena uz podršku Međunarodne organizacije za migracije (IOM), GIZ i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), predstavljaju prvi sveobuhvatni okvir za uređenje procesa reintegracije povratnika po osnovu readmisije u poslednjih 15 godina‟.

Kako dodaje, Program i prateći Akcioni plan imaju za cilj da unaprede sistem podrške povratnicima kroz rešavanje ključnih pitanja u oblastima stanovanja, zapošljavanja, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i borbe protiv diskriminacije i društvene marginalizacije.

„Izrada ovih dokumenata predstavlja važan korak ka ispunjavanju međunarodnih obaveza Republike Srbije, kao i jačanju saradnje između državnih institucija, lokalnih samouprava i međunarodnih partnera u oblasti migracija i reintegracije. Zahvaljujemo se našim partnerima – IOM, GIZ i UNDP – na značajnoj podršci u izradi ovih strateških dokumenata, koji će doprineti održivoj reintegraciji povratnika i unapređenju njihovog položaja u lokalnim zajednicama‟, navodi Mihajlović.

Put do strategije: Od podrške do rezultata

Nemačka razvojna saradnja kroz programe koje u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, od 20216. godine aktivno podržava KIRS u unapređenje upravljanja migracijama u Srbiji. Ova saradnja donela je konkretne rezultate koji vode efektivnom i održivom sistemu podrške za reintegraciju povratnika. Dobre prakse koje su razvijane u okviru Nemačkog centra za migracije, stručno obrazovanje i karijeru - DIMAK postale su sastavni deo ovog strateškog dokumenta.

Među značajnim rezultatima su unapređen kvalitet usluga informisanja i savetovanja povratnika i upućivanja na adekvatne mere podrške od strane KIRS. Razvijena je elektronska baza podataka, koja treba da omogući poverenicima u lokalnim zajednicama bolju procenu potreba povratnika, planiranje mera podrške i praćenje efekata Aplikacija Kataloga usluga, na jednom mestu objedinjuje dostupne programe podrške i olakšava savetnicima i poverenicima da unaprede informisanje i savetovanje povratnika, ali i samim povratnicima pomaže da se lakše snađu u složenom sistemu dostupne podrške.

Fokus na lokalnu zajednicu: Bolja koordinacija i međusektorska saradnja

Uloga poverenika za izbeglice i migracije u lokalnim zajednicama ističe se kao ključna za uspeh programa. Oni su prvi kontakt povratnika sa sistemom podrške. U narednom periodu planiraju se skupovi razmene iskustva i obuke na lokalnom nivou koje za cilj imaju unapređenje njihove koordinacije sa relevantnim lokalnim institucijama i organizacijama civilnog društva. U predlogu programa predviđa se saradnja sa zdravstvenim ustanovama, centrima za socijalni rad, školama, ali i mobilnim timovima romskih koordinatora, zdravstvenih medijatora i pedagoških asistenata i organizacijama civilnog društva

Važnost ovog programa, za koji se javna rasprava upravo završila, meri se ne samo brojem povratnika kojima je pružena podrška, već i time koliko je promenio način na koji zajednica posmatra i dočekuje ljude koji se vraćaju. Jer reintegracija nije samo individualni izazov – ona je ogledalo društvene kohezije i institucionalne spremnosti.

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima