Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Odgovorna konzumacija piva u fokusu pivara

Pivo je vekovima deo naše, ali i svetske kulture
Srpska ekonomija

Pivo je vekovima deo naše, ali i svetske kulture. Ovo omiljeno piće je nezaobilazan činilac velikih proslava, prijateljskih susreta, a nekad samo i povod za trenutak predaha. U Srbiji se popije oko 61 litar po glavi stanovnika godišnje, što nas stavlja na sredinu evropske liste. Pivo je obično i prvo piće uz koje mladi počinju da uživaju u alkoholu. Zato je Udruženju pivara Srbije i članicama - (Apatinska pivara, Carlsberg Srbija, Sladara Soufflet i Heineken Srbija) izuzetno važno da svakodnevno utiču na odgovorno uživanje u ovom piću, da podsećaju na značaj ovog datuma i šire svest o važnosti umerenosti.

Udruženje pivara Srbije se godinama na različitim mestima kroz mnoštvo aktivacija, edukacija i saradnja sa poznatim ličnostima i festivalima, bavi odgovornom konzumacijom piva i svima šalje jedinstvenu poruku da je prava konzumacija piva upravo odgovorna konzumacija.

Jedan od najznačajnijih projekata koje Udruženje pivara Srbije organizuje od 2017. godine je i nagrađivana kampanja „Trezno i oprezno“. Ona je, pre svega, upućena mladima, jer prema statističkim podacima u Srbiji godišnje strada preko 2.500 ljudi usled neodgovorne konuzmacije alkohola, a posmatrano po starosti najveći udeo smrtnosti odnosi se upravo na ovu osetljivu populaciju. Kroz svoje akcije i kampanje Udruženje pivara Srbije, uz adekvatne poruke, kod mladih razvija svest o značaju umerene konzumacije piva kao i da se nakon konzumacije alkoholnih pića ne upuštaju u upravljanje motornim vozilima.

Pored udruženih akcija, sve članice Udruženja pivara Srbije tokom cele godine sprovode i pojedinačne društveno odgovorne kampanje koje vode ka istom cilju: ODGOVORNA KONZUMACIJA. Tako je NULA neodgovorne konzumacije piva deo programa Carlsberg Grupacije „Zajedno ka NULI”, koji je predstavljen u junu 2017. Heineken® je postao prepoznatljiv i po podršci koju godinama svesrdno pruža lokalnoj festivalskoj industriji i kulturnoj sceni. Svaka prilika i događaj koji Heineken podržava usmereni su i ka promociji odgovorne konzumacije, u okviru koje posetioci mogu da učestvuju u aktivacijama posvećenim ovoj temi od posebnog značaja za Heineken. Kao najstarija pivara u okviru Molson Coors Beverage Company, Apatinska pivara koja posluje više od 265 godina, među prvim pivarama u regionu je pokrenula kampanju “Kad pijem ne vozim”. Već 15 godina u okviru kampanje, pivara posvećeno radi na edukaciji, informisanju i promovisanju odgovorne konzumacije ka potrošačima i društvu u celini. Globalni cilj Molson Coors-a je da do 2025. godine kroz partnerstva sa globalnim proizvođačima alkoholnih pića smanji neodgovornu i neprimerenu konzumaciju alkohola za 10%.

Inače, prema Nacionalnom vodiču za dijagnostikovanje i lečenje alkohola, najveći procenat ljudi koji piju je u starosnoj grupi 20-34 godine. Prema Evropskom istraživanju o upotrebi alkohola u 2008 koje su realizovali Ministarstvo zdravlja RS i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, koje je obuhvatilo mlade uzrasta 15-16 godina pokazuje da je 9 od 10 učenika bar jednom u životu popilo jedno ili više alkoholnih pića, a da jedna četvrtina dece uzrasta 16 godina redovnije konzumira alkohol. Statistike Uprave saobraćajne policije Ministarstva saobraćaja pokazuju da su u više od 4.000 saobraćajnih nesreća u 2016. vozači bili pod dejstvom alkohola. Od ukupnog broja saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, 21% su one u kojima su vozači bili pod dejstvom alkohola. Najveći broj povređenih lica u saobraćajnim nesrećama su mladi starosnog uzrasta 15-30 godina (Agencija za bezbednost saobraćaja). U ukupnom broju vozača, najveći procenat su maldi od 18 godina. Prema statistikama Agencije za bezbednost saobraćaja postoji trend smanjenja u broju nesreća koje su uzrokovane lošim psihofizičkim stanjem vozača. U Udruženju pivara veruju da su kampanje koje su realizovane u tom periodu doprinele smanjenju saobraćajnih nesreća i upravo je ovo jedan od razlog što obeležavaju Svetski dan odgovorne konzumacije piva.

Podršku kampanji Udruženja pivara Srbije "Trezno, oprezno i odgovorno!" su pored članica pružile i ambasada Kanade, ambasada Belgije, AIESEC i NVO ReGeneracija, mediji i mnoge poznate ličnosti. 

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima