Zapošljavanje mladih izazov u svim privredama Zapadnog Balkana

Jačanje tržišta rada,  zapošljavanje mladih, podrška i angažovanje talenata mogu znatno ubrzati ekonomski i ukupan razvoj u jugoistočnoj Evropi, istaknuto je u Parizu na konferenciji „Ljudski kapital – Zajedno oblikujemo budućnost“. Ovaj događaj na visokom nivou okupio je predstavnike privrednih komora Zapadnog Balkana koji su saglasni da region ima veliki potencijal, kvalitetne ljudske resurse i talentovane mlade ljude koji svojim veštinama i angažmanom mogu znatno da doprinesu prosperitetu i jačanja konkurentnosti Jugoistočne Evrope.  

Mihailo Vesović, direktor Sekotra za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, ukazao je na važnost uvođenja dualnog obrazovanja kao i veću saradnje privrede i obrazovnih institucija čime se doprinosi kreiranju kadrova za nove tehnologije i stvaranje visokosofisticiranih proizvoda. 

“Posebno treba raditi na unapređenju kvaliteta života, podsticati mlade da nakon školovanja ostanu u zemlji, unapređujući mogućnost zapošljavanja u struci“, dodao je Vesović. Nezaposlenost u regionu nikada nije bila niža, ali je, po njegovim rečima, zapošljavanje mladih i dalje izazov u svim privredama Zapadnog Balkana.

Istovremeno, naše privrede se suočavaju sa nedostatkom kvalitetnih kadrova zbog čega je izuzetno važno unaprediti dualno obrazovanje kao sredstvo za nivelisanje ponude i potražnje na tržištu rada, dodao je Vesović.

Podsetio je na značaj izgradnje zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana i inicijativa poput Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana u okviru kojeg će uskoro biti uspostavljeno zajedničko tržište rada čime će se omogućiti slobodan protok radne snage. Zajedničko regionalno tržište domaćim privrednicima proširiće prostor za poslovanje, a samim tim i zaposliti veći broj mladih u svih šest ekonomija Zapadnog Balkana što je preduslov za njihov ostanak u regionu, saopštila je Privredna komora Srbije.

Konferencija u Parizu održana 17. maja u sedištu OECD okupila je i ministre zadužene za ekonomska pitanja i razvoj i visoke predstavnike iz jugoistočne Evrope, zemalja članica OECD i EU, Evropske komisije, međunarodnih partnerskih organizacija, privrednih komora i nevladinih organizacija, kao i druge regionalne zainteresovane strane. Sesije su se bazirale na analitičkim uvidima OECD-a i preporukama politika, uključujući studiju o migraciji radne snage na Zapadnom Balkanu (2022) i studiju o perspektivi konkurentnosti jugoistočne Evrope (2021).