Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Rajski vrt usred grada

Beograd
Srpska ekonomija

Zamislite sunčano jutro u svom dvorištu ili na terasi, gde se miris cveća meša s ukusom sveže pripremljene kafe. Ovakva bašta ili balkon često su mnogo više od toga – oni pružaju živopisno iskustvo i unose radost i boje u vaš život. Jedna mala zelena oaza donosi mnogo više od puke estetike. Svaki cvet, svaka biljka doprinosi zdravijem okruženju, smanjujući zagađenje u urbanim sredinama.

Dok se opuštate u ovoj prirodnoj oazi, vaša bašta aktivno pročišćava vazduh i donosi blagodeti koje možda ne primećujete. Uređivanjem svog vrta, bez obzira na to koliko veliki ili mali bio, brinemo ne samo o sopstvenom prostoru, već i o širem okruženju dajući svoj doprinos smanjenju emisije štetnih gasova.

Bilo da imate skučenu terasu ili ste od onih srećnika koji imaju mogućnost da gaje prave urbane bašte, korisni saveti i trikovi koje donosimo u nastavku mogu vam pomoći u poduhvatu da od svog životnog prostora napravite baš takvu zelenu oazu.

Izaberite odgovarajuće biljke

Ako živite u stanu i početnik ste u urbanom baštovanstvu, opredelite se najpre za sukulente i kaktuse. Oni traže minimalno vode i nege, te uspevaju u različitim uslovima. Potrudite se samo da dobiju dovoljno sunčevog svetla i biće vam zahvalni.

Za one malo ambicioznije, odličan izbor su i sobne biljke poput dracene, fikusa, filadendrona, sanseverije ili kalateje koje ulepšavaju svaki prostor dok pritom ne zahtevaju posebnu pažnju. Dovoljno je zalivati ih redovno i obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti, ili pak zasenu, ukoliko određena biljka to zahteva.

Pored toga, važno je da biljke dobijaju prihranu, a na izbor biljke za stambene uslove utiče i pitanje da li su toksične za decu ili kućne ljubimce, kaže Biljana Marinov, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture i članica Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije.

„Mnogi ne znaju da difenbahija spada u red otrovnih biljaka, pa treba voditi računa da deca ili životinje ne dođu u kontakt sa njom. Isto važi i za biljke koje imaju trnje. Zato treba pažljivo birati biljke koje ćemo gajiti. Kako bi se one razvijale i napredovale na pravi način, potrebno je pored redovnog zalivanja uključiti i prihranu, odnosno preparate koji biljkama obezbeđuju dodatnu zaštitu i izvor neophodnih vitamina i minerala. Sve što treba nama, na neki način je potrebno i njima“, rekla je Biljana Marinov.

Povežite se sa vertikalom i razmišljajte slojevito

Život u gradu ima brojne prednosti, kao i mane, a jedna od njih je i manjak prostora. Međutim, ma koliko prostor bio ograničen, uvek je moguće obogatiti ga zelenilom.

Ako za biljke nemate onoliko prostora koliko biste želeli, razmislite o tome da ih aranžirate vertikalno i slojevito. Grupišite biljke po veličini, one manje stavite ispred većih, nabavite viseće saksije, poređajte biljke kaskadno. Tako ćete ne samo uštedeti na prostoru, već ćete i dobiti bolji estetski efekat. Ambijent će izgledati lepo i uređeno, a svaka biljka će moći da dobije dovoljno svetlosti i nege.

Inspirišite se na različitim kanalima

Dobre ideje su tu da se dele, zato rado darujte svoje znanje i upijajte tuđe. O brizi o bašti možemo mnogo naučiti na internetu, naročito na društvenim mrežama poput Pinteresta, ili na grupama i stranicama, poput „Moja bašta – moja mašta“, punoj inspirativnih primera i fotografija pažljivo uređenih vrtova koje šalju naši sugrađani.

Takođe, sigurno znate nekoga čija je bašta kao iz bajke - dozvolite da vas inspiriše tako što ćete „ukrasti“ koju dobru ideju. Zauzvrat, svom komšiji, prijatelju, sestri, drugarici, mami i ostalim uzorima u baštovanstvu možete zahvaliti tako što ćete ih prijaviti na jedan zanimljiv i vrlo jednostavan foto konkurs kompanije Nestle, o kojem više možete saznati OVDE.

Nikad kraći put od „njive“ do trpeze

U svojoj urbanoj oazi ne morate gajiti isključivo sobne i ukrasne biljke. Možete spojiti lepo i korisno, te se posvetiti i uzgajanju začinskog bilja. Ruzmarin, korijander, bosiljak, origano, peršun odlično uspevaju u kućnim uslovima i ne iziskuju mnogo dodatnog održavanja. Sve što je potrebno da im obezbedite jesu odgovarajuće saksije, kvalitetna zemlja, dovoljno vode i redovno branje, odnosno orezivanje makazama kako bi dalje nesmetano rasle.

Vodite računa o svetlu i ostatku prostora

Biljke postavite u deo sobe koji dobija najviše sunčeve svetlosti i u kojem vazduh neometano cirkuliše. Ako ih pozicionirate vertikalno, odnosno kaskadno, pobrinite se da dobro premerite prostor kako bi svaka od biljaka mogla neometano da se razvija. Bilo da imate balkon, krovnu terasu, čak i samo odgovarajuću veličinu prozora i simsa, opredelite se za cveće koje dobro podnosi gotovo sve vremenske uslove. Muškatle, begonija, verbena, dan i noć, kadifice – samo su neki od predloga cveća kojim ćete ulepšati i svoj dom i nečiji pogled spolja, a samim tim i grad.

„Mnogim biljkama treba obezbediti okruženje u kojem ima dovoljno vlažnosti u vazduhu. Redovno zalivanje se podrazumeva, ali previše zalivanja dovodi do truljenja. Neophodno je stoga dobro se raspitati o biljkama koje želimo da negujemo i u skladu s tim postupati. Neke biljke traže svetlo, neke zasenu, manje ili više vode, različite klimatske uslove. Treba obratiti pažnju i na period cvetanja – da ne cvetaju sve biljke u isto vreme. Takođe, biljke treba orezivati i sklanjati uvele listove, a sa cvetnica uvele cvetove, kako bi bolje napredovale. Orezivanje treba vršiti oštrim skalpelima, obavezno kosim rezom i u jednom potezu“, ističe Marinov.

Udružite se

Mnoge zgrade u našoj zemlji imaju unutrašnja dvorišta koja neretko ostaju neuređena. Zahvaljujući povezivanju i saradnji, komšije mogu preporoditi zajednička dvorišta ili krovne terase tako da postanu zelena oaza za sve stanare – prostor o kojem će se svi brinuti, a koji će ujedno svima pružiti mogućnost za uživanje i opuštanje. Upravo konkurs koji organizuje Nestlé Srbija pruža priliku da se komšije udruže i prijave najbolje urbane baštovane iz komšiluka.

Ostali naslovi

Koncert Vlade Georgijeva u Beogradu
Srpska ekonomija
Poznati muzičar Vlado Georgiev, miljenik publike širom regiona, prirediće nezaboravne „Gospodske” koncerte 6., 7., 8. i 9. decembra 2024. godine u Plavoj dvorani Sava Centra. Koncerti počinju u 20 časova, a najavljeni su produkcija i muzički program koji postavljaju nove standarde na domaćoj muzičkoj sceni
U Austriji od januara jednokratna ambalaža uz kauciju
Srpska ekonomija
Od 1. januara u Austriji stupa na snagu novi depozitni sistem za aluminijumske limenke i plastične boce za jednokratnu upotrebu. Za zatvorenu ambalažu za piće ili plastičnu ambalažu biće obavezno plaćanje depozita od 25 centi
Promet robe na Veletržnici u blagom porastu
Srpska ekonomija
Na „Veletržnici” zabeležen je blagi porast prometa robe u odnosu na prethodni period. Prethodne nedelje dvostruko je bila veća potražnja za crnim lukom, koji se našao na prvom mestu po obimu trgovanja, a slede krompir, kupus, šargarepa i jabuka
Više od 60% građana se okrenulo bezgotovinskim načinima plaćanja 
Srpska ekonomija
Skoro dve trećine građana Srbije (više od 60%) koristi neku vrstu bezgotovinskog plaćanja, a broj korisnika platnih kartica je duplo veći nego pre sedam godina, pokazalo je istraživanje Ipsosa sprovedeno u okviru Inicijative Bolji način, objavio je NALED
Konkurs Naš vojnik, naš heroj otvoren za sve osnovce
Srpska ekonomija
Ministarstvo odbrane tradicionalno i ove godine poziva sve učenike osnovnih škola i njihove učitelje i nastavnike da učestvuju na nagradnom konkursu „Naš vojnik, naš heroj” i da kreativnim radovima na temu „Drugi srpski ustanak – 210 godina Vojske Srbije” osvoje vredne nagrade
Srbija i Italija: Partnerstvom do uspeha
Srpska ekonomija
Saradnja Srbije i Italije u oblastima inovativnih tehnologija, trgovine i logistike, kao i zajednički rad na otvaranju novih tržišta i učvršćivanju postojećih poslovnih veza, ključni su za nastavak jačanja privredne i investicione saradnje dvaju zemalja, rečeno je danas na Poslovnom forumu „Srbija – Nord Est Italija – regionalno povezivanje privrednika“ u Privrednoj komori Srbije (PKS)
Pomoć za Narodne kuhinje Crvenog krsta Srbije
Srpska ekonomija
Zahvaljujući svojim vernim kupcima, dm je i ovog poslednjeg petka u novembru izdvojio pet odsto svog dnevnog prometa u rekordnom iznosu od 6.051.843,00 dinara za donaciju koja je uručena Narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije
Humanitarna akcija Istorijskog muzeja Srbije i udruženja Čep za hendikep
Srpska ekonomija
Istorijski muzej Srbije i udruženje „Čep za hendikep” Vas pozivaju da se 3. decembra pridružite obeležavanju Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom učešćem u humanitarnoj akciji prikupljanja čepova sa plastičnih flaša, čijom će se reciklažom obezbediti sredstva za nabavku ortopedskih pomagala za osobe sa invaliditetom
Digitalizacija zdravstva prioritet, u martu stiže eBolovanje
Srpska ekonomija
Dostupnost inovativnih terapija i kliničkih studija, integracija privatnog i državnog sistema i nastavak digitalizacije zdravstva kroz uvođenje novih usluga koje bi olakšale tok lečenja svim građanima, tri su ključna prioriteta NALED-ovog Saveza za zdravstvo
Deset godina od upisa porodične slave na Uneskovu Reprezentativnu listu
Srpska ekonomija
Porodična slava upisana je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 27. novembra 2014. godine. Odluka o upisu je doneta na IX zasedanju Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa u Uneskovom centru u Parizu