Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Više od 60% građana se okrenulo bezgotovinskim načinima plaćanja 

Finansije
Srpska ekonomija

Skoro dve trećine građana Srbije (više od 60%) koristi neku vrstu bezgotovinskog plaćanja, a broj korisnika platnih kartica je duplo veći nego pre sedam godina, pokazalo je istraživanje Ipsosa sprovedeno u okviru Inicijative Bolji način, objavio je NALED.

- Građani koji koriste bezgotovinske načine plaćanja daleko češće plaćaju karticama nego gotovinom (81% prema 64%). Sledeći najčešće korišćen način bezgotovinskog plaćanja je elektronsko, odnosno mobilno bankarstvo (50%), dok i instant plaćanje beleži rast pa ga tako danas upotrebljava petina populacije – kaže Zlatko Milikić, tim lider projekta Bolji način ispred GIZ-a za Srbiju.  

U skladu sa ovim trendovima, polovina preduzeća u Srbiji se svakodnevno ili barem nekoliko puta nedeljno susreće s potrošačima koji žele da plate karticom.  

- Korisnici bezgotovinskog plaćanja smatraju da bi bilo korisno da se ovaj način plaćanja uvede najpre na pijacama i u frizerskim i kozmetičkim salonima, zatim za usluge majstora, kao i na šalterima institucija – navodi predstavnik GIZ-a.  

Kao glavnu prednost plaćanja karticom, čak 75% korisnika navodi da je tako jednostavnije i brže platiti. Drugi benefit  je što ne moraju da nose gotovinu sa sobom. Na trećem mestu  je sigurnost, odnosno manji rizik od krađe i bezbednost novca, s obzirom na to da se kartica može blokirati, a neovlašćeno potrošen novac povratiti.  U prilog tome govori podatak da se gotovo 30% građana suočilo s neprijatnom situacijom gubitka ili krađe novčanika, odnosno gotovine, dok je daleko manje građana, svega 4%, doživelo krađu novca s kartice koji nije uspeo da povrati. 

S druge strane, tek nešto više od polovine preduzeća omogućava potrošačima da u radnji plate karticom, a svega 1% omogućava plaćanje putem QR koda. Najveći broj privrednika smatra da bi poreski podsticaji za bezgotovinska plaćanja (42%), umanjenje trgovačke naknade koju plaćaju trgovci za plaćanje karticama (40%) i subvencije za POS (33%) bili najkorisniji podsticaji za uvođenje bezgotovinskog plaćanja.

 - Upravo zato je Inicijativa Bolji način, koju su pokrenuli GIZ, Mastercard i Visa u saradnji s NALED-om, obezbedila subvencije za besplatno uvođenje POS terminala uz sniženu trgovačku naknadu od 0,99%. Za nešto više od godinu i po dana, imali smo 5.000 prijava za POS, a trgovci koji su zahvaljujući našem Programu prvi put uveli bezgotovinska plaćanja ostvarili su ukupno 3,5 miliona transakcija u vrednosti od 35 miliona evra – dodaje Milikić.

Glavni razlog zašto preduzeća generalno uvode bezgotovinska plaćanja je što ne žele da odbijaju kupce koji preferiraju ovakav način plaćanja. Dve trećine preduzeća smatra da su bezgotovinska plaćanja olakšala rad prodavcima, a skoro 60% navodi da im je to omogućilo i uštede od preko 8.000 dinara na mesečnom nivou u proseku.  

Skoro svi privredni subjekti (94%) koji svojim kupcima pružaju mogućnost bezgotovinskog plaćanja tvrde da je ono pozitivno uticalo na poslovanje preduzeća. 

Ostali naslovi

Koncert Vlade Georgijeva u Beogradu
Srpska ekonomija
Poznati muzičar Vlado Georgiev, miljenik publike širom regiona, prirediće nezaboravne „Gospodske” koncerte 6., 7., 8. i 9. decembra 2024. godine u Plavoj dvorani Sava Centra. Koncerti počinju u 20 časova, a najavljeni su produkcija i muzički program koji postavljaju nove standarde na domaćoj muzičkoj sceni
U Austriji od januara jednokratna ambalaža uz kauciju
Srpska ekonomija
Od 1. januara u Austriji stupa na snagu novi depozitni sistem za aluminijumske limenke i plastične boce za jednokratnu upotrebu. Za zatvorenu ambalažu za piće ili plastičnu ambalažu biće obavezno plaćanje depozita od 25 centi
Promet robe na Veletržnici u blagom porastu
Srpska ekonomija
Na „Veletržnici” zabeležen je blagi porast prometa robe u odnosu na prethodni period. Prethodne nedelje dvostruko je bila veća potražnja za crnim lukom, koji se našao na prvom mestu po obimu trgovanja, a slede krompir, kupus, šargarepa i jabuka
Konkurs Naš vojnik, naš heroj otvoren za sve osnovce
Srpska ekonomija
Ministarstvo odbrane tradicionalno i ove godine poziva sve učenike osnovnih škola i njihove učitelje i nastavnike da učestvuju na nagradnom konkursu „Naš vojnik, naš heroj” i da kreativnim radovima na temu „Drugi srpski ustanak – 210 godina Vojske Srbije” osvoje vredne nagrade
Srbija i Italija: Partnerstvom do uspeha
Srpska ekonomija
Saradnja Srbije i Italije u oblastima inovativnih tehnologija, trgovine i logistike, kao i zajednički rad na otvaranju novih tržišta i učvršćivanju postojećih poslovnih veza, ključni su za nastavak jačanja privredne i investicione saradnje dvaju zemalja, rečeno je danas na Poslovnom forumu „Srbija – Nord Est Italija – regionalno povezivanje privrednika“ u Privrednoj komori Srbije (PKS)
Pomoć za Narodne kuhinje Crvenog krsta Srbije
Srpska ekonomija
Zahvaljujući svojim vernim kupcima, dm je i ovog poslednjeg petka u novembru izdvojio pet odsto svog dnevnog prometa u rekordnom iznosu od 6.051.843,00 dinara za donaciju koja je uručena Narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije
Humanitarna akcija Istorijskog muzeja Srbije i udruženja Čep za hendikep
Srpska ekonomija
Istorijski muzej Srbije i udruženje „Čep za hendikep” Vas pozivaju da se 3. decembra pridružite obeležavanju Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom učešćem u humanitarnoj akciji prikupljanja čepova sa plastičnih flaša, čijom će se reciklažom obezbediti sredstva za nabavku ortopedskih pomagala za osobe sa invaliditetom
Digitalizacija zdravstva prioritet, u martu stiže eBolovanje
Srpska ekonomija
Dostupnost inovativnih terapija i kliničkih studija, integracija privatnog i državnog sistema i nastavak digitalizacije zdravstva kroz uvođenje novih usluga koje bi olakšale tok lečenja svim građanima, tri su ključna prioriteta NALED-ovog Saveza za zdravstvo
Deset godina od upisa porodične slave na Uneskovu Reprezentativnu listu
Srpska ekonomija
Porodična slava upisana je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 27. novembra 2014. godine. Odluka o upisu je doneta na IX zasedanju Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa u Uneskovom centru u Parizu
I u Beču saobraćajni znakovi od drveta
Srpska ekonomija
U Austriji se već neko vreme koristi drvo za izradu saobraćajnih znakova umesto metala, odnedavno i u Beču. Drveni znakovi treba da doprinesu smanjenju emisije CO2 zahvaljujući ekološki prihvatljivoj proizvodnji. U glavnom gradu Austrije su prvi put postavljeni drveni saobraćajni znakovi na novo uređenom trgu Kristijan Broda