Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Neupisane nekretnine su neiskorišćen resurs vredan milijarde evra

Beograd
Srpska ekonomija

Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda, gotovo svaka druga nekretnina u Srbiji nije upisana u katastar i ne nalazi se na uređenom tržištu, što predstavlja veliki neiskorišćeni potencijal naše ekonomije. Rešavanje ozbiljnih i decenijama nagomilavanih imovinsko-pravnih problema nad nepokretnostima otključalo bi kapital vredan milijarde evra, omogućilo da se upiše u katastar ogroman broj nepokretnosti i stavi tačka na kompleksne predmete iz prošlosti, zbog čega je NALED pripremio prvi predlog sveobuhvatne reforme u ovoj oblasti. 

NALED-ova nova studija, koja je urađena uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), putem projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“ predstavljena je na sednici članova Saveza za imovinu i investicije i dostavljena resornim ministarstvima na uvid. Njome se predlažu i rešenja za pitanja ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, unapređenja postupaka komasacije i eksproprijacije zemljišta, digitalizacije urbanističkog planiranja kroz uvođenje sistema eProstor, založnih prava, upravljanja javnom svojinom, oporezivanja nekretnina, rešavanja izazova zadružnog zemljišta i drugih postupaka, objavio je NALED. 

Direktor odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević ukazuje da studija pokriva rešavanje ozbiljnih i decenijskih problema, što ne može biti jednostavno, ali bi moglo biti brzo, uz jaku volju i odlučnost nadležnih institucija. 

- Imamo dva miliona nelegalnih objekata i još 2,7 miliona koji iz različitih razloga nisu upisani u katastar. Ovim tempom, proces legalizacije trajao bi 40 godina, a gubici koje država, građani i privreda trpe zbog toga su već ogromni. Zato predlažemo da se sprovede masovno ozakonjenje, tamo gde je moguće, uz donošenje jasnih mera koje bi zaustavile dalju nelegalnu gradnju. Za drugu grupu nepokretnosti, potrebno je uključiti pravosudne profesije i formirati posebne komisije koje će raditi na konvalidaciji i verifikaciji stare nepotpune dokumentacije, da bi se na osnovu toga izvršio upis svih nepokretnosti“ – naglasio je Vasiljević. 

Među predloženim merama u studiji nalazi se i formiranje državnog fonda nepokretnosti (banka zemljišta). Po ugledu na međunarodnu praksu, cilj je da se u postupcima komasacije i eksproprijacije,  kad god je moguće, vrši zamena zemljišta i uvede jedno centralno telo koje bi vodilo poslove supstitucije, kupovine i prodaje.  

Uz to je neophodna i kompletna digitalizacija pripreme prostornih i urbanističkih planova, kroz uvođenje sistema eProstor, kako bi ceo proces bio efikasniji, a građani i privreda mogli na vreme da reaguju i utiču na odluke o izgradnji u svom kraju. Institucije bi, na ovaj način, elektronski  razmenjivale informacije, davale komentare, izdavale uslove i saglasnosti i istovremeno radile na izradi planova, što bi znatno ubrzalo usvajanje dokumenata, jer bi radile paralelno u istom sistemu, umesto što sada i mesecima čekaju jedna na drugu da urade svoj deo posla.  

Uz digitalizaciju i optimizaciju navedenih procedura, u studiji se navodi da je potrebno raditi na unapređenju sistema oporezivanja kroz efikasniju naplatu poreza na prihode od izdavanja nepokretnosti i uvođenje poreza na ukupnu „svetsku“ nepokretnu imovinu, koji bi se odnosio na one sa veoma vrednom nepokretnošću u inostranstvu.  

Vasiljević navodi da je u ovoj oblasti, ostvaren veliki napredak od pre sedam godina kada su prvi put uvedene elektronske građevinske dozvole, kojima je sada u potpunosti zadovoljno čak 73% investitora. Na inicijativu i uz podršku NALED-a, 2019. je izvršena velika reforma upisa u katastar, a elektronski sistem eŠalter, zamenio je mnogobrojne odlaske do šaltera i prosečno vreme rešavanja novih predmeta skratio sa 25 na 6 dana.  

NALED će nastaviti da se zalaže za sistemsko i sveobuhvatno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, a prvi sledeći korak je izrada dodatnih, produbljenih analiza koje će se odnositi na novi pristup utvrđivanju i upisu prava u katastar nepokretnosti i unapređenje oporezivanja imovine i sprovođenje eksproprijacije. 

Ostali naslovi

Novi Sad na UNESKO listi - prvi u ovom delu Evrope na polju digitalnih umetnosti
Srpska ekonomija
Na Svetski dan gradova, 31. oktobar, Novi Sad je ušao u jedinstvenu UNESKO Mrežu kreativnih gradova sveta i time postao prvi grad u ovom delu Evrope koji se našao na listi u kategoriji novih i digitalnih umetnosti (Media Arts)
Sve veći broj stranaca posećuje Srbiju
Srpska ekonomija
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-septembar 2023. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 3.196.845 turista, što je za 10% više u odnosu na prvih 9 meseci 2022. godine, od čega je domaćih bilo 1.593.404 (1% manje u odnosu na 2022.) ili 50% od ukupnog broja gostiju, a inostranih 1.603.441 (+ 24%), takođe 50% od ukupnog broja gostiju
Norveška kredibilan partner Srbije u oblasti energetike
Srpska ekonomija
Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa ambasadorkom Kraljevine Norveške u Beogradu Kristin Melsom o saradnji dveju zemalja u oblasti energetike
Bečki šarm na božićnim bazarima
Srpska ekonomija
Novembar je u austrijskom glavnom gradu rezervisan za otvaranje božićnih sajmova. Najlepši trgovi Beča i ove godine zasijaće i pretvoriti se u čarobne bazare koji će mirisom božićnih kolača, vrelog punča i pečenih badema mamiti brojne posetioce. Od ukupno 17 božićnih bazara u čitavom gradu, najomiljeniji su oni na trgu ispred gradske većnice, trgu Marije Terezije
Rast BDP-a 3,5%
Srpska ekonomija
Prema fleš-proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2023. iznosio je 3,5%, međugodišnje posmatrano, što je u skladu sa očekivanjima i projekcijama Narodne banke Srbije. Industrijska proizvodnja je u septembru 2023. povećana za 3,0% međugodišnje
Republički geodetski zavod podiže kvalitet usluga na viši nivo
Srpska ekonomija
Republički geodetski zavod nastavlja sa unapređenjem kvaliteta usluga i usklađivanjem sa međunarodnim standarima uvođenjem ISO 9001 standarda za sistem menadzmenta kvalitetom (QMS). Ova inicijativa, koja se sprovodi u partnerstvu sa Institutom za standarde i tehnologije, ima za cilj usklađivanje RGZ-ovih usluga sa međunarodnim standardima
Holandski KLM nastavlja da leti za Beograd i tokom zime
Srpska ekonomija
U svom zimskom redu letenja, koji je počeo juče, 29. oktobra, i trajaće do 31. marta 2024, holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines leteće do 157 destinacija, pokrivajući 92 evropska i 65 interkontinentalnih odredišta. Avio-linija Beograd-Amsterdam, uvedena 2021. godine, pokazala se kao uspešna, pa će i u zimskom redu letenja KLM imati dva dnevna leta na ovoj ruti
Turistička organizacija Novog Sada obeležila 15 godina rada
Srpska ekonomija
Svečanost povodom obeležavanja 15 godina rada Turističke organizacije Grada Novog Sada na razvoju i promociji turizma Novog Sada, upriličena je u hotelu Šeraton. Tom prilikom prisutne su pozdravili direktor Turističke organizacije Grada Novog Sada Branislav Knežević, direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović i zamenik gradonačelnika Grada Novog Sada Igor Crnobarac
Održan Visa Risk Forum 2023
Srpska ekonomija
Visa Risk Forum 2023 posvećen razmeni iskustava u bezbednosnim izazovima sa kojima se suočava industrija plaćanja, održan je u Privrednoj komori Srbije, u cilju edukacije u oblasti prevencije zloupotreba platnih instrumenata
Brojni partneri Ministarstva prosvete na projektima unapređenja obrazovanja
Srpska ekonomija
Na Sajmu obrazovanja i nastavnih sredstava na štandu Ministarstva prosvete danas predstavljene su škole i partneri sa kojima Ministarstvo realizuje zajedničke projekte u cilju  unapređenja obrazovanja i vaspitanja