Pripremni sastanak premijera Zapadno-balkanske šestorke za četvri samit u okviru Berlinskog procesa koji bi trebao da se održi u julu u Trstu, počeo je danas u Sarajevu. Premijeri Albanije, BiH, Srbije, Makedonije, Crne Gore i Kosova, imaju priliku da pokažu svojim sugrađanima da li je region Zapadnog Balkana spreman, kroz zajedničko i sinhronizovano delovanje, da se suoči sa aktuelnim izazovima ili ćemo se ponovo baviti pitanjima iz prošlosti. Očekivanja su različita.
Ekonomija u drugom planu
Za evropske zvaničnike pitanja iz oblasti politike i bezbednosti predstavljaju tačku ključanja u regionalnom kontekstu, a o ekonomskom prosperitetu ni reč. Takođe, predstavnici regionalnih medija su okrenuti ka pitanjima iz bezbednosnog i političkog spektra: Kako će se razrešiti kriza u Makedoniji, da li je proces formiranje kosovske vojske održiv, šta se očekuje u Srbiji nakon predsedničkih izbora, da li će Edi Rama uspeti da smiri tenzije u Tirani i kako će vlasti u BiH uspeti da savladaju prožimajuću institucionalnu krizu, samo su deo pitanja koja popunjavaju naslovne stranice štampanih i elektronskih medija... A, gde su u svemu ovome ekonomske teme...
Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić nedavno je govorio o formiranju carinske unije. Da li je takva ideja u savremenim okolnostima tema koja zaista zaslužuje pažnju od strane evropskih i regionalnih političara ili se ponovo radi o svojevrsnom idealizmu imajući u vidu i dalje visoki stepen nepoverenja i nedovoljne ekonomske saradnje između država regiona. Imajući u vidu unutrašnje probleme sa kojima se suočava Evropska unija, integracija zapadno-balkanske šestorke u ekonomskom smislu predstavlja možda najbolju alternativu za kreiranje uslova za održivu ekonomiju na srednjoročnom planu. Ubrzano učlanjenje u EU je sve neizvesnije, dok su ekonomske performanse zemalja regiona Zapadnog Balkana i dalje u „poniranju“.
Čekaju se zaključci
Današnji samit u Sarajevu svakako će biti zabeležan po tome koliko su se bezbednosne snage BiH u brojevima pripremile u cilju obezbeđivanja ovog skupa. No, da li će to biti jedini matematički podatak po kome će samit biti upamćen ili ćemo saznati još nesto o procentima podizanja životnog standarda građana u regionu, ostaje da vidimo nakon usvajanja zaključka.
U svakom slučaju, sastanci u ovom okviru lidera zemalja iz regiona Zapadnog Balkana predstavljaju svakako korak napred u odnosu na prevazilaženja postojećih neprilika.
Posmatrano sa ekonomske tačke gledišta, susreti na ovom nivou možda neće izbrisati prošlost sa kojom se suočavao ovaj region, ali će svakako uticati na usvajanje brojnih mera u smeru olakšavanje trgovinske razmene, a samim tim i svojevrsne ekonomske integracije.