Društvena kohezija u kriznim vremenima

“Nauka ima potencijal da bude kohezioni faktor društva iz nekoliko razloga, a sve ih objedinjuje to što ona daje odgovore na mnoga pitanja koja zanimaju sve ljude”, poručila je poslednjeg dana Kopaonik biznis Foruma Jelena Begović, ministarka nauke, inovacija i tehnološkog razvoja.

Ona je dodala da pored primera u medicini gde nauka izuzetno doprinosi, ona takođe daje doprinos i u zaštiti životne sredine, zatim u oblasti ekologije, što su sve vrlo značajne teme u ovim vremenima.  Ali , kako je naglasila, za sve te procese je potreban razvoj tehnologije, koji na žalost, nije svima dostupan, jer je vrlo skup.

“Takođe koheziji društva doprinose i obrazovanje, komunikacija, kao i negovanje raznolikosti.”, istakla je ministarka Begović i dodala  da je i soldiranost merilo vrednosti društva, što se tokom kovida vrlo negativno pokazalo širom sveta, ali smo mi, kako je naglasila, kao država pokazali veliki stepen solidarnosti i dobro se snašli u tome.

Da IT industrija nije samo insdustrija za muškarce, pokazuje i Microsoft kao kompanija, poručio je Milan Gospić, CEO Microsoft Srbija, “Naša kompanija ima puno mladih ljudi, potpunu diverzifikaciju u pogledu polova, i to je  suština naše kompanijske kulture, ali to je bila evolucija, dok se nije stiglo do tog cilja”, istakao je Gospić.

Kad je reč o društvenoj koheziji u kriznim vremenima, Microsoft, kao primer dobre prakse ističe da je njihov cilj osnaživanje svakog pojedinca ponaosob, odnosno da svaki zaposleni bude autentičan, ono što jeste. A upravo, kako je istako Gospić, to i jesu osobine liderskih kompanija- empatija, razumevanje i slušanje svojih zaposlenih.

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a je rekla da je njihova organizacija važan činilac društvene kohezije, jer u svom sastavu imaju 230 članica - američkih, evropskih i srpskih kompanija, koje su nosioci dobrih poslovnih praksi i uslova rada za svoje zaposlene. Te kompanije su CSR šampioni u pogledu raznih primera doprinosa lokalnim zajednicama, istakla je Nikolić Dimić. AmChaam kroz razne projekte daje podršku u segmentima obrazovanja, osnaživanja žena. Njihova inicijativa osnaživanje žena u ekonomskom domenu i šire, odnosno što više žena na liderskim pozicijama, je jedan od takvih projekata, istakla je izvršna direktorka AmCham-a.

Svoj doprinos na ovu temu dao je i Nikola Altiparmarkov, član Fiskalnog saveta Srbije. On je pomenuo da je izuuzetno važno uključivanje i finansijsjih institucija u ove oblasti. Kao primer toga naveo je da u FSS  osmišljavaju na koji način poreska politika može pomoći društvenoj koheziji i tu je istakao dva ključna segmenta odstupanja od evropske prakse, koje treba ispraviti. A to je da se   ne uzima u obzir društvena slika okruženja u kojoj živi poreski obveznik, kao i neoporezivi cenzus od 20.000 dinara, koji pruža podršku najugoženijim, koji treba povećati, bar duplo, kako bi sve to bilo u skladu sa evropskom praksom. Za sve to, kako je objasnio, potrebna je poreska reforma.

Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalne politike istakao je da je društvena kohezija lepak koji društvo drži zajedno i čini da zbir pojedinaca bude maksimalan. “Što je veće poverenja u društvo, to je viši kapital u društvu, dok nisko poverenje iziskuje da svako pravilo mora da se nameće, što nije dobro”, ocenio je Šunderić. On je dodao da iako naša država ima sve manje stanovnika, bruto drušveni prozvod raste, što pokazuje da su grupe ljudi koji su nekad bili van tokova, sada uključene. Šunderić smatra da smo se kao društvo snašli dobro tokom prethodne krize, ali da nam u redovnom životu ne treba  takvo snalaženje,  nego da sistem bude redovan, dobar i jak. Dakle, kako je zaključio,  nije samo reč o novcu već i o uslugama koje su potrebne građanima, poput zdravstvenih, socijalnih….koje treba da budu na višem nivou.