Nastavak kapitalnih ulaganja i podizanja nivoa stranih investicija

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali poručio je da Srbija neće odustati od svoje dosadašnje ekonomske politike i da će u narednom periodu najvažniji ciljevi biti očuvanje mira i stabilnosti, nastavak kapitalnih ulaganja i podizanja nivoa stranih direktnih investicija.

Mali je, u obraćanju na Kopaonik biznis forumu, naglasio da je cilj i nastavak podizanja životnog standarda kako bi do kraja 2025. godine prosečna plata iznosila 1.000 evra, istakavši da odgovornom politikom država pokazuje da je kredibilna, čime privlačimo još investicija.

On je podsetio na to da je u vreme jedne od najvećih globalnih kriza koja traje već nekoliko godina, država Srbija preuzela teret na sebe, a nastaviće i da, uprkos ogromnim izazovima, održava javni dug ispod 60 odsto, dok će novac i dalje ići u investicije.

Potpredsednik Vlade je rekao da se 2020. godine prvi put u istoriji desilo da globalna ekonomija stane zbog krize koju je izazvala pandemija COVID-19, napomenuvši da je Srbija reagovala brzo, obezbedila građanima izbor između četiri vakcine, izgradila tri kovid bolnice, nabavila dovoljno respiratora i pomogla privredu i građane sa više od devet milijardi evra.

On je predočio da je nakon toga došlo do poremećaja u lancima snabdevanja, nestašice pojedinih artikala u nekim delovima Evrope, ali je, kako je istakao, takav scenario zaobišao Srbiju.

Prema njegovim rečima, isto se dogodilo i tokom energetske krize koja se nadovezala, a tokom koje je Srbija obezbedila dovoljno struje, gasa, energenata za građane i privredu.

Mali je naveo da se visoka inflacija, koja je pogodila Evropu, prelila i na Srbiju, ali i da se protiv toga naša država bori na odgovarajući način, kao i sa usporavanjem rasta u Evropskoj uniji, koja je naš najznačajniji trgovinski partner.

On je rekao i da je stabilnost kursa dinara pomogla u ovim godinama, kao i da je u 2022. godini zabeležen rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra.

Potpredsednik Vlade je podsetio na to da plan Srbija 2020-2025 predviđa 14 milijardi evra kapitalnih ulaganja u transportnu infrastrukturu, pri čemu će se do 2025. godine izgradi i brza pruga Beograd-Budimpešta i pravac Niš-Preševo.

Ove godine izdvojeno je čak 6,8 odsto budžeta za investicije dok je nekada ovaj nivo iznosio 3,1 odsto. Uprkos krizi nastavljamo da investiramo u putnu i železničku infrastrukturu, rekao je Mali.

On je podsetio na to da je, osim podizanja plata i penzija, država preduzela niz mera kako bi se izborila sa inflacijom, da se kontroliše cene osnovnih životnih namirnica, goriva i tako dalje.

Potpredsednik Vlade je istovremeno naveo da Inicijativa predsednika Republike Srbije „Otvoreni Balkan“ donosi ekonomske benefite, kao što su veći uvoz i izvoz, dozvole za rad, uz napomenu da su u toku pregovori sa Kinom, Južnom Korejom, Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima o trgovinskim sporazumima.

Mali je naveo da predstoji nastavak reformi i sporovođenja odgovorne fiskalne politike, istakavši da je Srbija jedna od prvih zemalja u Evropi koja je uvela sistem e-faktura, a kreće i sa uvođenjem e-akciza i e-otpremnica.

Prema njegovim rečima, pre samo deset godina, BDP Srbije bio duplo manji nego danas, a 2012. godine na računu trezora bilo tek 8,5 milijardi dinara, što nije bilo dovoljno ni za mesečnu isplatu penzija, čime je Srbija bila pred bankrotom.

Govoreći o nivou javnog duga Srbije, Mali je naglasio da je Srbija daleko ispod proseka 27 zemalja Evropske unije, koje su dostigle 95 odsto udela javnog duga u BDP-a.

Mali je poručio i da odgovorno upravljanje zemljom podrazumeva da se ostavi dovoljno rezervi za reagovanje države pri kupovini struje, gasa, energenata ukoliko to bude potrebno i sledeće zime.

On je objasnio da su rekordne investicije dovele do rekordno niske nezaposlenosti od 9,2 odsto prošle godine, dok je ranije, svaki četvrti građanin Srbije bio bez posla.

Kako je obrazložio, u poslednih deset godina Srbija ima približno 400.000 više zaposlenih građana, odnosno 2,25 miliona zaposlenih u 2022. godini.

Potpredsednik Vlade je naveo da je u korak sa tim išlo i povećanje minimalne zarade u istom periodu, i to sa približno 15.000 na oko 40.000 dinara, istakavši da se konačno došlo i do toga da u privatnom sektoru plate rastu brže od zarada u javnom.

Kreditni rejting nam je stabilan i na korak smo do investicionog, naši makroekonomski indikatori su dobri i potpuno smo posvećeni tome da održimo ovaj visoki nivo, zaključio je Mali.