Država novim merama preuzima na sebe najveći teret krize

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da je paket ekonomskih mera za oporavak privrede sveobuhvatan i obiman i da je usmeren pre svega ka očuvanju radnih mesta, smanjenju gubitaka, ali i jačanju likvidnosti cele privrede.

Mali je, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS), naveo da je ceo paket mera napravljen tako da država najveći teret krize preuzme na sebe jer je dovoljno ekonomski snažna, kao i da je želja da se iz krize izađe sa što manje posledica.

Mere koje smo doneli upućuju na to koliko je Srbija ekonomski jaka. Želimo da pružimo našoj privredi podršku u tome da sa što manje gubitaka prođe kroz ovu krizu, poručio je on.

Prema njegovim rečima, koliko su mere ozbiljne govori i podatak da je reč o ukupnom iznosu od 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 milijarde dinara, što je 50 odsto našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto našeg BDP-a.

Ministar je objasnio da ove mere imaju dva osnovna cilja – da se ohrabre preduzeća da ne otpuštaju radnike i da se, sa druge strane, maksimalno podrži ekonomija zemlje.

Približno 900.000 ljudi će dobiti isplatu minimalne zarade od države, što bi trebalo da uslede nakon 1. maja, ukazao je on i dodao da će radnici u malim i mikro preduzećima, zanatlije, taksisti, obućari, frizeri, svi koji sada imaju zatvorene radnje, dobiti nešto više od 90.000 dinara, odnosno oko 750 evra.

U program, kako je naveo, ulaze samo oni privredni subjekti koji nisu otpustili više od 10 odsto radnika nakon 15. marta, datuma kada je proglašeno vanredno stanje u Srbiji.

To što država daje novac za zaposlene ne sprečava poslodavca da isplati svoju planiranu zaradu zaposlenom ako ima sredstava, a ono što država isplaćuje može biti samo dodatak na tu sumu, naglasio je Mali.

Država, dakle, poručuje da poslodavci ne otpuštaju radnike jer će ona platiti minimalne zarade, ponovio je ministar i istakao da država ovim merama pokazuje koliko je ekonomski stabilna i da želi da pruži dodatni impuls ekonomiji da posle krize što pre nastavi sa razvojem.

Prema njegovim rečima, namera je da suma koja je namenjena za isplatu radnicima bude isplaćena na namenski račun preduzeća, pa preko toga direktno radnicima kako ne bi došlo do nekih zloupotreba.

Mali je podsetio na to da se ekonomski zamah i rast osetio u prvim mesecima ove godine, te je tako zabeležen rast BDP od 6,5 odsto u januaru ove godine, dok je Republički zavod za statistiku izašao sa podatkom da je industrijska proizvodnja u februaru zabeležila rast od 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

On je napomenuo da je među najvećim zahtevima privrednika bilo i oslobađanje od plaćanja poreza na zarade i doprinose, čemu se i izašlo u susret.

Jedan od najvećih zahteva privrednika je bio da ih oslobodimo poreza na zarade da bi isplaćivali neto zarade. Dakle, mere se uklapaju jedna u drugu, a ceo plan je da se sačuvaju teško stečena radna mesta, objasnio je Mali.

O obimu ove mere, kako je precizirao, dovoljno govori podatak da će državi samo po ovom osnovu neplaćanja poreza i doprinosa nedostajati približno 161 milijarda dinara, odnosno 1,3 milijardi evra, ali da je ceo paket mera napravljen tako da država najveći teret krize preuzme na sebe.

Kao treću, ne manje značajnu meru, ministar je naveo izdvajanje i 2,2 milijarde evra za kreditnu podršku privredi i očuvanje likvidnosti.

Reč je o sumi od približno 2,2 milijarde evra, od čega će 200 miliona evra biti izdvojeno za kredite koje će odobravati Fond za razvoj Republike Srbije po minimalnoj kamati od jedan odsto, dok će preostala suma biti namenjena za garantovanje kredita koje će preduzeća dobijati od poslovnih banaka, kako bi banke smanjile rizik od mogućeg nevraćanja pozajmice.

Ministar je naglasio da će i poslednja mera - uplata 100 evra na račun svakog punoletnog građanina u Srbiji, biti realizovana nakon isteka vanrednog stanja, odnosno nekoliko nedelja posle toga.

Naša želja je da država uplati na račun svakog punoletnog građanina 100 evra u dinarskoj protivrednosti, da podignemo optimizam i da svi zajedno jedinstveno i solidarno prođemo kroz krizu i da pokažemo ekonomsku snagu, objasnio je on, uz napomenu da će taj novac završiti u potrošnji jer će otići na kupovinu proizvedene robe.

Mali je ponovio da mali broj zemalja može da se pohvali ovakvim programom, koji je sveobuhvatan i koncipiran tako da pogura ekonomiju napred.