Završene obuke za pružaoce usluga socijalne zaštite u 14 lokalnih samouprava

O socijalnim radnicima u javnosti se najčešće čuje kada neki nemili događaj dođe do medija i izazove osudu javnosti. U javni prostor se izlazi reaktivno, a ne proaktivno, a sve je posledica nedostatka strategije komunikacije zbog čega građani ne poznaju ulogu i značaj pružalaca usluga socijalne zaštite, ocenili su učesnici obuka koje je NALED tokom marta i aprila organizovao u 14 gradova i opština.

Treninge, čiju je realizaciju podržao GIZ, pohađalo je više od 300 zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite - centri za socijalni rad, gerontološki centri, domovi za decu, domovi za lica sa smetnjama u razvoju i dr.

Programi su bili usmereni na razvoj efikasnih odnosa s javnošću, ali i na jačanje stručnih znanja i veština u oblastima kao što su podrška mladima u riziku, pomoć starim i nemoćnim licima, podrška porodicama, tretman dece sa smetnjama u ponašanju, staranje o deci sa smetnjama u razvoju, pomoć u kući sa elementima bazične nege, kao i interni monitoring i evaluacija usluga socijalne zaštite.

- Jedan od ciljeva projekta je da unapredimo kapacitete zaposlenih u sistemu socijalne zaštite kako bi brigu o ranjivim kategorijama učinili još kvalitetnijom i dostupnijom. Želja nam je da građani bolje upoznaju sistem i usluge koje mogu da dobiju, kao i da ih ohrabrimo da se obrate ustanovama ukoliko uoče potrebu za tim. Za to je potrebno da sistem socijalne zaštite neguje sistemski pristup komunikaciji na svim nivoima i približi svoj rad građanima, kao i da unapređuje imidž profesije kontinuiranom saradnjom sa medijima za šta su sada dostupna praktična znanja – izjavila je Tatjana Rajniš, projektna menadžerka u GIZ-u.

Ona je podsetila da su krajem prošle godine GIZ i NALED obezbedili i zaštitnu opremu (maske, rukavice, vizire i dezinfekciona sredstva) i sredstva za rad (odeću, torbe, uređaje za merenje pritiska i šećera, mobilne telefone i dr.) zaposlenima u socijalnoj zaštiti, u vrednosti većoj od 20.000 evra.

Posebnu pažnju učesnika obuka zadobio je program za podršku porodici koji uključuje rad sa porodicama visoko rizične populacije dece koja žive ili rade na ulici i dece sa smetnjama, a koji se odvija kroz seriju susreta sa porodicom u periodu od četiri do šest meseci. Iako se program ovog tipa još ne primenjuje kod nas, stručnjaci smatraju da bi trebalo da sledimo primer zemalja u regionu – u BiH se takav program realizuje još od 2017. a istu praksu preuzelo je i 11 opština u Crnoj Gori.

Uz ovaj program, polaznicima će u radu sa mlađim korisnicima puno značiti i obuka za osnivanje kluba za samopodršku koji okuplja mlade iz ugroženih grupa uzrasta od 12 do 18 godina. Uz nadzor stručnog lica, ova grupa mladih bi kroz zajedništvo i razmenu iskustava sa vršnjacima uspešno prošla socijalizaciju i bila pripremljena za izazove odraslog života.

Treninzi su održani u Kosjeriću, Loznici, Krupnju, Arilju, Lajkovcu, Mionici, Plandištu, Užicu, Sjenici, Prijepolju, Šidu, Rumi, Sremskoj Mitrovici i Pećincima. Deo su projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje „Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe“ koji sprovodi GIZ.