Poslednje četiri godine urađeni istorijski koraci na zaštiti životne sredine

Ekologija nije samo vazduh, ekologija je i zagađenje reka, i pošumljavanje, a više je urađeno u poslednjih pet godina nego decenijama unazad, i to su konkretni rezultati,  izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić gostujući na TV Pink. On je rekao da problemi sa zagađenjem i zaštitom životne sredine postoje decenijama i činjenica je da se time bavimo zato što smo neka druga pitanja koja su bila važna stavili po strani, jer smo ih rešili, prenosi Beoinfo.

Vesić je naglasio da kada se pogledaju istraživanja javnog mnjenja, među prvih dvadeset pitanja koje građani postavljaju nije problem nezaposlenosti, jer ga skoro i nema. Isto je i sa izgradnjom infrastrukture, jer se na sve strane grade auto-putevi, a metro se gradi u Beogradu.  

– Niko više neće pominjati siromaštvo kao problem, jer smo mi kao država i društvo napredovali, rešili smo neke osnovne probleme, a srednje bogata i bogata društva postavljaju pitanja koja se odnose na ekologiju – rekao je Vesić.

On je naglasio da ekologija nije samo vazduh, ekologija je i zagađenje reka, i pošumljavanje.

– U Beogradu imamo skoro 100 direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav. To znači da svake godine u Savu i Dunav sipamo fekalija u zapremini 60.000 olimpijskih bazena. I to je tako decenijama. Poslednje tri godine smo počeli da gradimo fabrike za preradu otpadnih voda i one nisu jeftine. Prva fabrika je u Velikom selu. Ona pokriva 1,5 miliona ljudi i samo u prvoj fazi košta 271 milion evra, a u drugoj fazi će biti između 400 i 600 miliona evra. Kroz projekat „Čista Srbija” radi se fabrika za preradu otpadnih voda u Ostružnici i treća fabrika za preradu otpadnih voda u Obrenovcu. Ostaju nam još dve fabrike. Projektujemo fabriku u Batajnici i ostaje poslednja fabrika u Grockoj. Tako ćemo sa tih pet fabrika konačno prerađivati sve otpadne vode. U poslednje četiri godine urađeni su istorijski koraci imajući u vidu da pre toga niko nikada nije probao da izgradi jednu fabriku otpadnih voda – naglasio je Vesić. 

Vesić je rekao da je pre desetak dana na levoj obali Dunava počela izgradnja male fabrike za preradu otpadnih voda zajedno sa Evropskom investicionom bankom, a u narednih sedam do deset dana biće raspisan tender za izgradnju skoro 80 kilometara kanalizacije kojom će ta voda odlaziti prerađena u Dunav.  

Govoreći o pošumljavanju, Vesić je istakao da od 2014. godine Beograd ima za jedan odsto više zelenih površina.

– Naravno da možemo više i da ovo nije dovoljno, ali naša Fondacija za decu i omladinu kupila je 308 jelki koje ćemo pokloniti svakom vrtiću u Beogradu i one će biti posađene u svakom dvorištu vrtića ili na slobodnoj zelenoj površini, kako bi deca imala svoje drvo. Takođe, sada krećemo sa novom akcijom – za svako novorođeno dete Grad Beograd će pokloniti drvo, a počinjemo i sa akcijom da svaki prvak posadi drvo u dvorištu svoje škole. Kada govorimo o aero-zagađenju, 98 odsto svih naših gradskih elektrana je na gas. Takođe, kada govorimo o aero-zagađenju, naš problem su individualna ložišta i Grad Beograd će predložiti čitav niz rešenja, o čemu sam razgovarao i sa ministarkom Irenom Vujović. Ona mnogo pomaže Beograd, jer je takođe nasledila te probleme, koje pre nje niko nije rešavao. Prvo ćemo insistirati na ukidanju participacije za priključenje na toplane, kako bismo ukinuli individualna ložišta. Dalje, treba da postoje drakonske kazne za one koji lože na lož ulje i gume, jer je to zaista ozbiljan izvor zagađenja – kazao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je dodao i da je stara deponija u Vinči od 1977. godine emitovala oko pet milijardi kubika metan gasa.

– Zatvaranjem te deponije nemamo više tu vrstu zagađenja. Insistiraćemo i da energetski efikasne zgrade dobiju popust na porez za imovinu, kao i da električna vozila u gradu dobiju besplatan parking. Sada idemo i sa projektom 150 punjača, a stići će nam i prvih 20 kamiona na prirodni gas. Kupili smo sto autobusa na prirodni gas, a prvih 25 stiže u februaru. Naravno, gradimo i metro. To je ekološki način prevoza i sa Bg vozom imaćemo do 2030. godine, zajedno sa tramvajima, skoro 80 odsto šinskog saobraćaja u gradu – kazao je Vesić.