Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Poboljšati status slobodnih umetnika

Beograd
Srpska ekonomija

Radi što kvalitetnijeg doprinosa razvoju sektora kulture neophodno je poboljšanje statusa slobodnih umetnika kroz regulativu koja se bavi njihovim poslovanjem, oporezivanjem i prihodovanjem, ukazano je na stručnom panelu “Izazovi kreativne industrije” u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Za realizaciju novih inicijativa važna je saradnja umetničkih udruženja sa resornim državnim institucijama i asocijacijama privrede, zaključili su učesnici panela čiji je domaćin Grupacija muzičkih izvođača i muzičkih autora Udruženja za kreativnu industriju Privredne komore Srbije.

Sekretarka Udruženja za kreativnu industriju PKS Vida Samardžić najavila je učesnike panela koji je započet razgovorom sa dr Hristinom Mikić, ekspertom u oblasti ekonomije kreativnog sektora.

„Bernskom konvencijom o zaštiti književnih i umetničkih dela prepoznata je specifičnost umetničkog stvaralaštva i značaj za kulturni i ekonomski razvoj. Njom je identifikovana neophodnost razvoja ekonomskih mera za podršku umetničkom stvaralaštvu, posebno razvoju fiskalnih instrumenata”, istakla je Mikić.

Kako je navela, osamdesetih godina UNESKO je doneo preporuke o statusu umetnika za svoje članice kako bi se zaštitili umetnici i kulturni razvoj. Dodala je da je neophodno uvesti poreske olakšice za stimulaciju umetničkog stvaralaštva pored direktnih državnih davanja jer država neće imati mogućnosti da podrži razvoj kreativnog sektora.

Jedna smo od retkih zemalja kojima je praksa plaćanje poreza i doprinosa na svaki pojedinačni prihod koji se ostvari, većina zemalja Evrope je već prestala sa tom praksom, rečeno je u izlaganjima, objavila je PKS. 

Ana Stanić je kao primer dobrog rešenja iz zemalja okruženja navela rešenja koja su na snazi u Republici Hrvatskoj, dok je Igor Jovičić, generalni sekretar SEMUS, rekao da je neophodno da se usklade poreske politike sa kulturnom politikom Republike Srbije koja je jasno navedena u članu 3 Zakona o kulturi gde se garantuje ravnopravnost rada svih subjekata u kulturi, podsticanje raznolikosti kulturnih izraza i podsticanje razvoja međunarodne saradnje i razmene u kulturi, mobilnosti umetnika i prihvatanja dobrih praksi, u cilju jačanja kreativnosti i inovativnosti aktera u kulturi.

Ksenija Marinković iz Asocijacije umetničkih galerija Srbije dala je primer šireg dijapazona poreskih mera u vidu poreskih olakšica koje mogu stimulisati razvoj umetničkog tržišta, na primer, smanjenje poreske stope na promet umetničkiim delima, priznavanje ulaganja u umetnička dela kao poslovni rashod kompanija i obavezna izdvajanja za umetničko opremanje novoizgrađenih objekata.

Učesnici panela razmotrili su i pitanja uticaja izmena zakona pre više od dve decenije na poslovanje umetničkog sektora i slobodnih umetnika, kao i izazove sa kojima se susreću umetnici, kako prilikom stvaranja, tako i plasiranja svojih dela. 

Ostali naslovi

Dva miliona evra za naučne projekte i konferenciju o digitalnom humanizmu 2025.
Srpska ekonomija
Bečki gradski parlament usvojio je niz mera koje imaju za cilj dalji razvoj Beča kao centra nauke i digitalnih inovacija. „Nauka i istraživanje su ključni sektori za budućnost našeg grada. Ove mere potvrđuju Beč kao lidera u inovacijama i digitalnom humanizmu“, naglašava gradska većnica za kulturu i nauku, Veronika Kaup-Hasler
Ženski solarni start – jedinstvena prilika za preduzetnice
Srpska ekonomija
Početkom ove sedmice održan je Ženski solarni start, trodnevni besplatni seminar namenjen ženama koje su zainteresovane za solarne fotonaponske sisteme ali i za mogućnosti za razvoj karijere u oblasti obnovljivih izvora energije
 Od filtera za prečišćavanje voda do naprednih solarnih panela 
Srpska ekonomija
Prvi sajam „Nauka u akciji – inovacije koje čine razliku“ u Institutu za nuklearna istraživanja „Vinča“ predstavio je niz revolucionarnih projekata koji donose konkretna rešenja za globalne izazove
U Beču počela Godina demokratije
Srpska ekonomija
U glavnom gradu Austrije zvanično je počela „Godina demokratije“. Beč je od sada evropska „prestonica demokratije“, a ova titula je do sada drugi put dodeljena, nakon Barselone. Titulu dodeljuje organizacija „European Capital of Democracy“
Više od 350 zvanica na dočeku mladog francuskog vina Novi Božole
Srpska ekonomija
U Beogradu je tradicionalno otvorena dvanaesta Francuska nedelja, u organizaciji Francusko-srpske privredne komore. Ova manifestacija, koja se održava od 20. do 27. novembra dvanaestu godinu zaredom, sadrži niz događaja koje organizujemo u toku nedelju dana
Počeo novi trogodišnji ciklus rada regionalne mreže organizacija koje se bave mladima
Srpska ekonomija
Novi trogodišnji ciklus rada regionalne mreže organizacija koje se bave mladima Omladinski fond Zapadnog Balkana i Turske (Youth Hub for Western Balkan and Turkey) u okviru projekta „Stronger Voices for Better Choices“, najavljen je ove nedelje na zajedničkoj konferenciji u Podgorici
Kako da ekonomija postane klimatski prihvatljiva
Srpska ekonomija
Beč planira da do 2040. godine postane klimatski neutralan. Istovremeno, u Beču smatraju da ekonomija ne bi trebalo da ispašta zbog ovog plana. U godišnjem izveštaju „Vienna Green Economy Report“ dokumentuje se napredak u pravcu klimatski prihvatljive ekonomije u Beču
Srpski startapovi hoće u Mongoliju
Srpska ekonomija
Najveći broj startapa u Srbiji planira izvoz na tržište Azije (63%). Konkretna država na čije tržište 44% startapova planira da zakorači je Mongolija, najviše zbog potražnje za njihovim proizvodom ili uslugom u toj zemlji i veličini tržišta. Neki inovatori određena tržišta biraju i zbog manjka konkurencije (31%) i zbog jednostavnosti administrativnih procedura (19%)
Er Srbija prevezla četiri miliona putnika od početka 2024. godine
Srpska ekonomija
Er Srbija je danas prevezla svog četirimilionitog putnika od početka 2024. godine. Taj rezultat postignut je skoro mesec dana ranije u odnosu na do sada rekordnu 2023. godinu, kada je četirimilioniti putnik zabeležen 13. decembra
Premašene dve milijarde evra prihoda od turizma
Srpska ekonomija
Devizni priliv od turizma u Srbiji u prvih devet meseci ove godine, od januara do septembra, iznosio je 2,257 milijardi dolara, osnosno 2,075 milijardi evra, najnoviji su podaci koje je objavila Narodna Banka Srbije (NBS). To je za 11% više nego u istom periodu prošle godine