Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Rajski vrt usred grada

Beograd
Srpska ekonomija

Zamislite sunčano jutro u svom dvorištu ili na terasi, gde se miris cveća meša s ukusom sveže pripremljene kafe. Ovakva bašta ili balkon često su mnogo više od toga – oni pružaju živopisno iskustvo i unose radost i boje u vaš život. Jedna mala zelena oaza donosi mnogo više od puke estetike. Svaki cvet, svaka biljka doprinosi zdravijem okruženju, smanjujući zagađenje u urbanim sredinama.

Dok se opuštate u ovoj prirodnoj oazi, vaša bašta aktivno pročišćava vazduh i donosi blagodeti koje možda ne primećujete. Uređivanjem svog vrta, bez obzira na to koliko veliki ili mali bio, brinemo ne samo o sopstvenom prostoru, već i o širem okruženju dajući svoj doprinos smanjenju emisije štetnih gasova.

Bilo da imate skučenu terasu ili ste od onih srećnika koji imaju mogućnost da gaje prave urbane bašte, korisni saveti i trikovi koje donosimo u nastavku mogu vam pomoći u poduhvatu da od svog životnog prostora napravite baš takvu zelenu oazu.

Izaberite odgovarajuće biljke

Ako živite u stanu i početnik ste u urbanom baštovanstvu, opredelite se najpre za sukulente i kaktuse. Oni traže minimalno vode i nege, te uspevaju u različitim uslovima. Potrudite se samo da dobiju dovoljno sunčevog svetla i biće vam zahvalni.

Za one malo ambicioznije, odličan izbor su i sobne biljke poput dracene, fikusa, filadendrona, sanseverije ili kalateje koje ulepšavaju svaki prostor dok pritom ne zahtevaju posebnu pažnju. Dovoljno je zalivati ih redovno i obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti, ili pak zasenu, ukoliko određena biljka to zahteva.

Pored toga, važno je da biljke dobijaju prihranu, a na izbor biljke za stambene uslove utiče i pitanje da li su toksične za decu ili kućne ljubimce, kaže Biljana Marinov, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture i članica Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije.

„Mnogi ne znaju da difenbahija spada u red otrovnih biljaka, pa treba voditi računa da deca ili životinje ne dođu u kontakt sa njom. Isto važi i za biljke koje imaju trnje. Zato treba pažljivo birati biljke koje ćemo gajiti. Kako bi se one razvijale i napredovale na pravi način, potrebno je pored redovnog zalivanja uključiti i prihranu, odnosno preparate koji biljkama obezbeđuju dodatnu zaštitu i izvor neophodnih vitamina i minerala. Sve što treba nama, na neki način je potrebno i njima“, rekla je Biljana Marinov.

Povežite se sa vertikalom i razmišljajte slojevito

Život u gradu ima brojne prednosti, kao i mane, a jedna od njih je i manjak prostora. Međutim, ma koliko prostor bio ograničen, uvek je moguće obogatiti ga zelenilom.

Ako za biljke nemate onoliko prostora koliko biste želeli, razmislite o tome da ih aranžirate vertikalno i slojevito. Grupišite biljke po veličini, one manje stavite ispred većih, nabavite viseće saksije, poređajte biljke kaskadno. Tako ćete ne samo uštedeti na prostoru, već ćete i dobiti bolji estetski efekat. Ambijent će izgledati lepo i uređeno, a svaka biljka će moći da dobije dovoljno svetlosti i nege.

Inspirišite se na različitim kanalima

Dobre ideje su tu da se dele, zato rado darujte svoje znanje i upijajte tuđe. O brizi o bašti možemo mnogo naučiti na internetu, naročito na društvenim mrežama poput Pinteresta, ili na grupama i stranicama, poput „Moja bašta – moja mašta“, punoj inspirativnih primera i fotografija pažljivo uređenih vrtova koje šalju naši sugrađani.

Takođe, sigurno znate nekoga čija je bašta kao iz bajke - dozvolite da vas inspiriše tako što ćete „ukrasti“ koju dobru ideju. Zauzvrat, svom komšiji, prijatelju, sestri, drugarici, mami i ostalim uzorima u baštovanstvu možete zahvaliti tako što ćete ih prijaviti na jedan zanimljiv i vrlo jednostavan foto konkurs kompanije Nestle, o kojem više možete saznati OVDE.

Nikad kraći put od „njive“ do trpeze

U svojoj urbanoj oazi ne morate gajiti isključivo sobne i ukrasne biljke. Možete spojiti lepo i korisno, te se posvetiti i uzgajanju začinskog bilja. Ruzmarin, korijander, bosiljak, origano, peršun odlično uspevaju u kućnim uslovima i ne iziskuju mnogo dodatnog održavanja. Sve što je potrebno da im obezbedite jesu odgovarajuće saksije, kvalitetna zemlja, dovoljno vode i redovno branje, odnosno orezivanje makazama kako bi dalje nesmetano rasle.

Vodite računa o svetlu i ostatku prostora

Biljke postavite u deo sobe koji dobija najviše sunčeve svetlosti i u kojem vazduh neometano cirkuliše. Ako ih pozicionirate vertikalno, odnosno kaskadno, pobrinite se da dobro premerite prostor kako bi svaka od biljaka mogla neometano da se razvija. Bilo da imate balkon, krovnu terasu, čak i samo odgovarajuću veličinu prozora i simsa, opredelite se za cveće koje dobro podnosi gotovo sve vremenske uslove. Muškatle, begonija, verbena, dan i noć, kadifice – samo su neki od predloga cveća kojim ćete ulepšati i svoj dom i nečiji pogled spolja, a samim tim i grad.

„Mnogim biljkama treba obezbediti okruženje u kojem ima dovoljno vlažnosti u vazduhu. Redovno zalivanje se podrazumeva, ali previše zalivanja dovodi do truljenja. Neophodno je stoga dobro se raspitati o biljkama koje želimo da negujemo i u skladu s tim postupati. Neke biljke traže svetlo, neke zasenu, manje ili više vode, različite klimatske uslove. Treba obratiti pažnju i na period cvetanja – da ne cvetaju sve biljke u isto vreme. Takođe, biljke treba orezivati i sklanjati uvele listove, a sa cvetnica uvele cvetove, kako bi bolje napredovale. Orezivanje treba vršiti oštrim skalpelima, obavezno kosim rezom i u jednom potezu“, ističe Marinov.

Udružite se

Mnoge zgrade u našoj zemlji imaju unutrašnja dvorišta koja neretko ostaju neuređena. Zahvaljujući povezivanju i saradnji, komšije mogu preporoditi zajednička dvorišta ili krovne terase tako da postanu zelena oaza za sve stanare – prostor o kojem će se svi brinuti, a koji će ujedno svima pružiti mogućnost za uživanje i opuštanje. Upravo konkurs koji organizuje Nestlé Srbija pruža priliku da se komšije udruže i prijave najbolje urbane baštovane iz komšiluka.

Ostali naslovi

Dva miliona evra za naučne projekte i konferenciju o digitalnom humanizmu 2025.
Srpska ekonomija
Bečki gradski parlament usvojio je niz mera koje imaju za cilj dalji razvoj Beča kao centra nauke i digitalnih inovacija. „Nauka i istraživanje su ključni sektori za budućnost našeg grada. Ove mere potvrđuju Beč kao lidera u inovacijama i digitalnom humanizmu“, naglašava gradska većnica za kulturu i nauku, Veronika Kaup-Hasler
Ženski solarni start – jedinstvena prilika za preduzetnice
Srpska ekonomija
Početkom ove sedmice održan je Ženski solarni start, trodnevni besplatni seminar namenjen ženama koje su zainteresovane za solarne fotonaponske sisteme ali i za mogućnosti za razvoj karijere u oblasti obnovljivih izvora energije
 Od filtera za prečišćavanje voda do naprednih solarnih panela 
Srpska ekonomija
Prvi sajam „Nauka u akciji – inovacije koje čine razliku“ u Institutu za nuklearna istraživanja „Vinča“ predstavio je niz revolucionarnih projekata koji donose konkretna rešenja za globalne izazove
U Beču počela Godina demokratije
Srpska ekonomija
U glavnom gradu Austrije zvanično je počela „Godina demokratije“. Beč je od sada evropska „prestonica demokratije“, a ova titula je do sada drugi put dodeljena, nakon Barselone. Titulu dodeljuje organizacija „European Capital of Democracy“
Više od 350 zvanica na dočeku mladog francuskog vina Novi Božole
Srpska ekonomija
U Beogradu je tradicionalno otvorena dvanaesta Francuska nedelja, u organizaciji Francusko-srpske privredne komore. Ova manifestacija, koja se održava od 20. do 27. novembra dvanaestu godinu zaredom, sadrži niz događaja koje organizujemo u toku nedelju dana
Počeo novi trogodišnji ciklus rada regionalne mreže organizacija koje se bave mladima
Srpska ekonomija
Novi trogodišnji ciklus rada regionalne mreže organizacija koje se bave mladima Omladinski fond Zapadnog Balkana i Turske (Youth Hub for Western Balkan and Turkey) u okviru projekta „Stronger Voices for Better Choices“, najavljen je ove nedelje na zajedničkoj konferenciji u Podgorici
Kako da ekonomija postane klimatski prihvatljiva
Srpska ekonomija
Beč planira da do 2040. godine postane klimatski neutralan. Istovremeno, u Beču smatraju da ekonomija ne bi trebalo da ispašta zbog ovog plana. U godišnjem izveštaju „Vienna Green Economy Report“ dokumentuje se napredak u pravcu klimatski prihvatljive ekonomije u Beču
Srpski startapovi hoće u Mongoliju
Srpska ekonomija
Najveći broj startapa u Srbiji planira izvoz na tržište Azije (63%). Konkretna država na čije tržište 44% startapova planira da zakorači je Mongolija, najviše zbog potražnje za njihovim proizvodom ili uslugom u toj zemlji i veličini tržišta. Neki inovatori određena tržišta biraju i zbog manjka konkurencije (31%) i zbog jednostavnosti administrativnih procedura (19%)
Er Srbija prevezla četiri miliona putnika od početka 2024. godine
Srpska ekonomija
Er Srbija je danas prevezla svog četirimilionitog putnika od početka 2024. godine. Taj rezultat postignut je skoro mesec dana ranije u odnosu na do sada rekordnu 2023. godinu, kada je četirimilioniti putnik zabeležen 13. decembra
Premašene dve milijarde evra prihoda od turizma
Srpska ekonomija
Devizni priliv od turizma u Srbiji u prvih devet meseci ove godine, od januara do septembra, iznosio je 2,257 milijardi dolara, osnosno 2,075 milijardi evra, najnoviji su podaci koje je objavila Narodna Banka Srbije (NBS). To je za 11% više nego u istom periodu prošle godine