Međunarodni tim astronoma je po prvi put uspeo da rekonstruiše istoriju evolucije našeg galaktičkog komšiluka. Rad je objavljen u stručnom časopisu „Nature“.
Zemlja i naš solarni sistem se nalaze u takozvanom lokalnom oblaku, u prostoru bez prašine ispunjenim vrelim gasom, prečnika 1.000 svetlosnih godina. Istorija oblaka počinje pre 14 miliona godina kada je došlo do serije od 15 supernova eksplozija. Veoma masivne zvezde su eksplodirale pri kraju svog života. Ove eksplozije su gurale okolni međuzvezdani gas ka spolja stvarajući tako lokalni oblak. Gas se zgušnjavao na rubu oblaka koji se sve više širio što je dovelo do stvaranja molekulskih oblaka u kojima su mogle da nastanu zvezde.
„Kada je eksplodirala prva supernova naše Sunce je bilo daleko od tog događaja. Pre pet miliona godina galaktička orbita našeg Sunca je dovela naš solarni sistem direktno u lokalni oblak“, objašnjava Žoao Alvez sa Bečkog univerziteta.
Pre oko 50 godina astronomi su postavili teoriju da ovakvi oblaci igraju ključnu ulogu u galaksijama poput našeg Mlečnog puta. „Sada imamo dokaz za to“, izjavila je Astronom Alisa Gudman sa Harvarda.
Sledeći korak u radu istraživača će biti merenje svih međuzvezdanih oblaka u dometu kako bi dobili potpunu trodimenzionalnu sliku. To će omogućiti astronomima da bolje razumeju uticaj umirućih zvezda na nastajanje novih, a time strukturu i evoluciju galaksija. Podaci su dobijeni zahvaljujući svemirskom teleskopu Gaia Evropske svemirske agencije koji meri udaljenosti i kretanja milijarde zvezda.