Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus

Nakon povlačenja ogromnih količina vode u bečkoj rečici Vinflus, gradski sekretarijat za vode Beča analizirao je postojeće podatke. Prema aktuelnim informacijama tokom vikenda se dogodila hiljadugodišnja poplava na rečici Vinflus. Veće štete u gradskom području su sprečene zahvaljujući ogromnim retenzionim bazenima koje Beč ima. Na zapadu Beča u oblasti Auhof postoji šest takvih bazena sa ukupnim kapacitetom od 1.160.000 m3. Tokom obilnih padavina, voda se zadržava u bazenima i kasnije se kontrolisano ispušta. Ovo zahteva mnogo iskustva i veštine od strane zaposlenih iz Sekretarijata za vode. Trenutno se zajedno sa stručnjacima vrši analiza gde još postoji potencijal za poboljšanje zaštite od poplava na rečici Vinflus.

Vinflus izvire u zapadnom delu Bečke šume. Na putu od oko 15 kilometara prolazi kroz ukupno devet bečkih opština i uliva se u Dunavski kanal kod zgrade Uranije. Sliv rečice se geološki nalazi u tzv. flišnoj zoni Bečke šume. Zbog sastava od gline i kamena, podloga ima nisku vodopropusnost, zbog čega se nivo vode u rečici Vinflus tokom jakih padavina brzo povećava i može da dostigne vrh zidova i trasu metroa. Na prelazu iz 19. u 20. vek, rečica je regulisana radi poboljšanja zaštite grada od poplava. U normalnim uslovima reka ima protok od oko 200-500 litara vode u sekundi. Tokom poplava, ova količina može porasti na preko 440.000 litara vode u sekundi.

Auhof-bazeni su izgrađeni kao ključni deo regulacije rečice Vinflus između 13. i 14. bečke opštine i štite grad Beč od brzih poplavnih talasa. U slučaju poplava, višak vode se privremeno zadržava u bazenima kako bi se sprečilo izlivanje preko obala rečice u gradskom području. Poslednji put je nivo rečice bio na nivou od prošle nedelje 1951. godine. Zaštita od poplava sa Dunavskim ostrvom i kanalom Nojdonau kao otpušnim kanalom je savršeno funkcionisala tokom aktuelne poplave, rekao je šef sekretarijata za vode, Gerald Lev.

Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju. Trenutna poplava Dunava odgovara poplavi koja se dešava jednom u 50 do 70 godina sa protokom od oko 10.000 kubnih metara vode u sekundi.