Receptori za gorčinu ne pomažu samo kod ukusa hrane, već se nalaze i u ćelijama raka. Njihovu ulogu je istraživala grupa naučnika na čelu sa Veronikom Somozom sa Fakulteta za hemiju Bečkog univerziteta i Lajbnic instituta za biologiju prehrambenih sistema.
Čovek raspolaže sa 25 različitih tipova funkcionalnih receptora za gorčinu. Oni se nalaze na jeziku i služe za percepciju ukusa gorkih supstanci. Ćelije drugih organa takođe imaju receptore gorčine. U ćelijama želuca oni učestvuju u regulisanju sekrecije želudačne kiseline, dok u ćelijama creva i disajnih puteva igraju ulogu u ispuštanju antimikrobnih supstanci.
„Nova saznanja dovode do pretpostavke da receptori za gorčinu imaju fiziološke funkcije koje mogu da se iskoriste za sprečavanje ili lečenje bolesti, a to se odnosi i na rak“, objašnjava autorka studije Agnes Mistelberger-Rajner sa Bečkog univerziteta.
Naučnici su sproveli sistematsko istraživanje baze podataka „PubMed“ i pretraživača naučnih radova „GoogleScholar“ na temu „receptori gorčine i rak“. „Obrada podataka je pokazala da do sada ne postoji dokazana veza između genetski uslovljenih razlika u percepciji gorkih supstanci, načina ishrane i razvoja raka“, izjavila je Veronika Somoza. S druge strane postoje dokazi da povećana ekspresija receptora gorčine kao i njihovo ciljano aktiviranje stimulišu ćelijske mehanizme koji deluju protiv raka. Tu se ubrajaju efekti smanjene deobe i migracije ćelija i povećana apoptoza odnosno programirana ćelijska smrt.
„Mnogo toga govori u prilog učestvovanju receptora gorčine u kancerogenom procesu što ih čini zanimljivim kao osnov za razvoj novih terapija. Zato želimo da ih istražujemo u budućnosti“, dodaje Somoza.