Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?

Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75).

U Severnoj Makedoniji, ekonomske teškoće vode na rang listi strahova sa izuzetno visokim indeksom od 3,86. Sličan trend je primetan i u Poljskoj (3,56) i Rumuniji (3,46), gde takođe dominira ekonomska nesigurnost.

tenzije, posebno sukob Rusije i Ukrajine, dodatno su povećale nivo anksioznosti širom regiona. Zabrinutost zbog „rata u susednoj zemlji“ u stalnom je porastu: 2020. godine 27 odsto ispitanika rat je identifikovalo kao jednu od svojih najvećih briga, u 2021. godini taj procenat se povećao na 31 odsto, dok je u 2024. skoro polovina ispitanika prijavila značajnu zabrinutost zbog ove pretnje.

Zanimljivo, Bugarska je jedina zemlja u kojoj dominira strah od rata, a u Austriji to mesto zauzima migracija. Migracija je najmanje birana opcija od strane ispitanika u našoj zemlji.

Studija takođe pokazuje da je za centralne Evropljane samoća najmanje zabrinjavajuća,

Generalno, prema indeksu zasnovanom na 11 identifikovanih strahova, Crnogorci se najmanje plaše (-0,53), dok je drugi naš sused, Severna Makedonija, pokazala najviše straha. (0,7).

Studija takođe naglašava da žene u regionu generalno prijavljuju viši nivo straha od muškaraca. U kategoriji „rat u susednoj zemlji“ prosečan indeks kod žena je 3,39, u poređenju sa 2,99 kod muškaraca. Strah od klimatskih promena posebno je izražen kod mlađih generacija: ispitanici starosti od 18 do 29 godina imaju prosečan indeks straha od 3,15, što je znatno više od starijih starosnih grupa, koje se više brinu zbog korupcije.

Barometar straha 2024. služi kao sredstvo za kreatore politika da bolje razumeju brige stanovništva regiona i efikasnije odgovore na zabrinutost izazvanu klimatskim promenama, ratnom pretnjom i ekonomskim izazovima.

Anketa je sprovedena u sledećim zemljama: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Crna Gora, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija. Prikupljanje podataka obavljeno je u periodu od 19. avgusta do 5. septembra 2024. Istraživanje je u svakoj zemlji sprovedeno putem telefona, izuzev u Srbiji, gde su intevjui rađeni lično. Uzorak u svakoj zemlji reprezentativan je prema polu, starosti i tipu naselja.