U vreme krize oštrija kontrola troškova i digitalna transformacija odlučuju o opstanku firmi

U uslovima sve složenije svetske ekonomije, izvršni direktori fokusiraju se na operativnu izvrsnost i stabilnost poslovanja – podižući efikasnost, čuvajući profitne marže i gradeći otpornije lance snabdevanja. Kompanije navode da su glavni uzroci preispitivanja poslovnih strategija rastući trgovinski sukobi, pritisci inflacije i ekonomske krize, a kako bi smanjile izloženost nestabilnosti na najvećim tržištima, mnoge od njih sele proizvodnju i nabavku bliže regionalnim tržištima. Istovremeno, akcenat se vraća na ključne unutrašnje faktore - efikasnost, inovacije i na kupce - dok dugoročne teme poput održivosti za sada padaju u drugi plan.

Regionalni uvidi potvrđuju globalne trendove, ali sa specifičnom, lokalnom nijansom.

„Kompanije u regionu CEE, kao i globalno, stavljaju poboljšanje troškovnih i profitnih struktura na prvo mesto, dok, usled sve izraženijeg nedostatka kvalifikovane radne snage, u CEE regiji dodatno naglašavaju ljudske resurse“, navodi Marija Boldor, partnerka u kompaniji Horváth.

Drugim rečima, menadžeri u Srbiji i okolnim zemljama podjednako prate opštu tendenciju smanjivanja troškova kao strategiju za očuvanje marži, ali imaju i dodatni izazov. Velika potražnja za kvalitetnim zaposlenima prisiljava ih da još ozbiljnije pristupe upravljanju kadrovima - obukom ili zadržavanjem talenata, kako bi osigurali stabilnost poslovanja.

Oprezna modernizacija i regionalni planovi

Digitalna transformacija ostaje u središtu poslovne agende. Horváth studija otkriva da prelazak iz eksperimentalnih faza u konkretnu primenu napreduje brže nego ranije. Veštačka inteligencija se više ne posmatra samo IT alatom, već se primenjuje u finansijama, operacijama i prodaji, kako bi poboljšala efikasnost i korisničko iskustvo. U praksi to znači da kompanije sve više uvode AI i druge digitalne tehnologije u svakodnevni rad, dok istovremeno traže merljive poslovne koristi od tih investicija.

Sa druge strane, kompanije u regionu još nisu započele masovno širenje aktivnosti spajanja i akvizicija. Horváth posebno ističe to što su akvizicije i dalje niskog prioriteta na listi planova. Menadžeri se trenutno radije koncentrišu na jačanje postojećih poslovnih modela, nego na spajanja i preuzimanja, imajući u vidu geopolitičku i regulatornu neizvesnost.

U pogledu lanaca snabdevanja i geopolitike, lokalni poslovni lideri nastoje da umanje rizike. Preusmeravanje nabavke ka bližim tržištima i diverzifikacija dobavljača ključni su koraci ka stvaranju otpornijih lanaca snabdevanja. Na primer, prerađivačka industrija mora da vodi računa o spoljnom okruženju – usporavanje rasta u Nemačkoj (jednoj od najvećih destinacija izvoza CEE zemalja) i političke turbulencije u državama Evrope dodatno komplikuju planove. Uslovi poput tih pridonose sve većem interesovanju za izgradnju lokalne industrijske baze i javna ulaganja u regionu, kako bi ekonomija bila manje zavisna od spoljnih šokova.

Pozitivna očekivanja uzdrmana kadrovskim nedostacima

I pored brojnih izazova, očekivanja rasta ostaju jaka. Prema anketi, većina firmi očekuje nastavak rasta prihoda u 2025. godini. Međutim, strategije vezane za radnu snagu se razlikuju. U uslužnom sektoru rast prihoda obično podrazumeva i zapošljavanje, dok proizvodne kompanije često računaju na veće performanse kroz automatizaciju i produktivnost umesto na proširenje radnih mesta. Firme u CEE i Srbiji i dalje se bore sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, pa svako novo povećanje broja zaposlenih nosi dodatne izazove.

Svakako, tu je i pitanje profitabilnosti. Studija ukazuje da očekivanja u vezi sa profitnim maržama nisu značajno promenjena. Uslužne firme veruju da će lakše pretvoriti rast prihoda u veću čistu dobit, nego industrijski proizvođači. S druge strane, deo proizvodnih kompanija upozorava da bi rast troškova, poput cena sirovina ili transporta, mogao da „pojede“ dobit, pa će morati dodatno da prilagođavaju i unapređuju svoje poslovne modele.

Uz kompleksno stanje na tržištu cele Evrope, kompanije u Srbiji i okruženju, suočene sa ubrzanim globalnim promenama, izabrale su pragmatičan pristup – vraćanje na osnovne teme poslovanja kako bi sačuvale konkurentnost i nastavile sa rastom. To podrazumeva oštriju kontrolu troškova, sveobuhvatnu digitalnu transformaciju i gradnju fleksibilnih lanaca snabdevanja. U uslovima nesigurnog privrednog okruženja, ovakav pristup mogao bi da pruži stabilnu podlogu za dugoročnu održivost kompanija.