Srbija je danas, baš kao i u vreme Nemanje, Istok Zapadu i Zapad Istoku. Našavši se na raskrsnici puteva, mora da gleda kako da ostvari i ne ugrozi svoje interese i ciljeve. Njena ekonomija danas je u usponu. Otvorena je kako za tržišta SAD i Zapadne Evrope tako i za tržišta Rusije, Kine, a odnedavno i za nova, evroazijska.
Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan, srpskim proizvođačima omogućuje pristup tržištu od 183 miliona ljudi. To znači da će Srbija moći da izvozi skoro 100 odsto proizvoda, među kojima i cigarete, kravlji, ovčji i kozji sir, voćne rakije i vinjak, bez plaćanja carina. Izuzetak je izvoz automobila.
Inače, Srbija je lane sa zemljama Evroazijske unije ostvarila robnu razmenu vrednu 3,4 milijarde dolara. Dok je iz Srbije izvezena roba u vrednosti od 1,1 milijardu dolara, uvoz je iznosio 2,3 milijarde.
Članice Evropske unije na to ne gledaju s puno blagonaklonosti, mada imaju mnogo svojih briga. Jedno od pitanja je kako će Evropa izgledati posle Bregzita.