Nevidljivi šavovi istorije

Ko na brdu ,,ak’ i malo stoji’’ više vidi od onog koji stoji u njegovom podnožju. Reči našeg velikog pesnika shvatamo, svakako, kao alegoriju. Rečeno ,,brdo’’ ne mora nužno biti nekakva markantna tačka u prostoru. Ono može predstavljati i komotnu vremensku distancu sa koje i osrednja pamet može da dokuči šta se ,,iza brda valja’’.

Da li su počeci velikih ratova i krupnih istorijskih promena uvek lako primetni? Kako se plasiraju? Da li se najčešće ,,prodaju u jednom omotu’’ kao jedan događaj, enciklopedijski zaveden pod jednim zakucanim datumom ili su oni pak manje događaj, a više proces koji nam se nudi u ,,rinfuzi’’ i za čije je sagledavanje nužna pomenuta vremenska distanca?

Kao mogući odgovor na ta (danas aktuelna) pitanja, često se nudi ,,lep’’ ilustrativan primer Drugog svetskog rata, čiji se početak u svesti ljudi s naših prostora vezuje za aprilske dane davne 1941. godine, dok se zvanična istoriografija u tom pogledu opredeljuje za nemački septembarski napad na Poljsku 1939. godine, iako se u tadašnjoj štampi nigde ne može pronaći vest da je ,,počeo novi svetski rat’’.

U senci onovremenih udarnih naslova štampanih crnim masnim slovima, sumornih svedočanstva o napetim odnosima između velikih sila, domaća dnevna štampa iz prvih septembarskih dana te (za nas još uvek predratne) 1939. godine nudi nam i izveštaje o trendovima na svetskom tržištu plemenitih metala, svedočanstva o mukama naših poljoprivrednika, ali i poneki živopisan detalj iz našeg tadašnjeg varoškog života koji je još uvek udarao brigu na veselje.

Novine, novine!

,,Novine, novine, kupite novine! U Berlinu se smatra da je Poljska odbila 16 nemačkih uslova za sporazum! Novine! ... U očekivanju odgovora iz Berlina, Engleska je upotpunila mobilizaciju ratne flote! ... Novine, kupite novine!’’

Ko je u petak, 1. septembra 1939. godine, prišao terazijskom kolporteru da bi kupio najnovije izdanje ,,Politike’’, uz te bombastične naslove već pročitane i razvikane glasom uličnog prodavca, mogao je još štošta važno i manje važno da pronađe na stranicama taze odštampanog papira. Uz obaveštenje da se od preksinoć svi veliki gradovi u Poljskoj nalaze u stanju pune pripravnosti, javnost je uredno obaveštena i da su jugoslovenski poljoprivredni krugovi nezadovoljni rešenjem šećernog pitanja, te da je Poljoprivredna narodna komora Dunavske banovine uputila oštar protest nadležnim ministrima.

U istoj rubrici posvećenoj privredi i finansijama, svoje mesto našla je i vest da se, usled razvoja situacije u Evropi, u dalekoj Americi nastavlja gomilanje zlata. Onovremeni čitalac verovatno beše ,,pogođen ciframa’’ kad je uz jutarnju kafu saznao da se (ondašnje) prošle nedelje američka zlatna podloga povećala ,,za 166 miliona dolara prema [prethodnom] povećanju od 65 miliona, odnosno 22 miliona dve nedelje ranije’’. Kafu mu je zatim začinila i rečenica: ,,Što je najinteresantnije ne može se saznati odakle zlato dolazi.’’ Dalje, u istom tekstu, istaknut je umirujući stav naše Narodne banke koja ,,nalazi da nema potrebe da se u našoj zemlji povisuje kamatna stopa u vezi sa političkom zategnutošću u Evropi’’. Tog petka, pred najavljenu spektakularnu beogradsku automobilsku trku, prestoničke ljubitelje automobilizma verovatno je obradovala vest da je Herman Miler stigao ,,juče u Beograd i odmah počeo da trenira’’, a da slavni Nuvolari ,,treba da stigne tek danas’’. U moru podataka koji su obojili jednu bivšu današnjicu to nije bilo sve.

,,Prispele su nam najpoznatije i najsavršenije harmonike 'Dallape' koje se odlikuju jedinstvenim zvukom’’ – tako se na sedmoj stranici pomenutih novina oglasio ,,Mitić’’ – Knez Mihailova ulica 45. Reklo bi se, prema tome, da je postojala solidna potražnja za navedenom robom i da se narod spremao za veselje. Izgleda da je imao za to i valjan razlog. Upravo koji dan ranije stigla je ružičasta vest da je osnovana Banovina Hrvatska, koja će Kraljevinu Jugoslaviju konačno učiniti skladnom, odnosno (današnjim rečnikom rečeno) ,,funkcionalnom’’ državom.

Sam svoj majstor

Svaki čitalac-vremeplovac mogao bi da sastavi nekakav svoj (vrlo personalizovan) kolaž od isečaka iz tadašnje dnevne štampe. U tom pogledu, nijedna kombinacija verovatno ne bi mogla dati potpuno netačnu i iskrivljenu sliku vremena, budući da bi bila ,,sklepana’’ od sastavnih delova nečega što bi moralo predstavljati istinitost određenog trenutka, tj. od gomile sekvenci tadašnje stvarnosti.

Kropovanje listova požutelog papira nastavlja se, dakle, u slobodnom stilu. Naslovna strana ,,Politike’’, od subote 2. septembra te 1939. godine, donosi vest da su prethodnog dana u zoru počele borbe na celoj poljsko-nemačkoj granici. A na strani 6, istih novina, prenete su reči gospodina Rina Alesija, koji u tršćanskom ,,Pikolu’’ tvrdi da Jadransko more predstavlja najmirniji evropski sektor i ,,nepomućeno jezero italijansko-jugoslovenskog mira’’. Nakon takvih anestezirajućih reči, Jugosloveni su mogli još jednom da odahnu i da se posvete nekim krajnje ličnim brigama, na primer oralnoj higijeni. Okrene se još koji list i naiđe se na lepu ponudu: sapun za zube firme ,,Gibbs’’ prodaje se po ceni od samo 8 dinara, i to ,,zajedno sa elegantnom higijenskom kutijom od bakelita u 6 boja’’.

Koju stranicu ispred te novinske reklame, svoje mesto zauzela je vest o čudu koje prestonica dotad nije videla: ,,Sutra će se na stazi oko beogradskog grada trkati 33 automobila, šest svetskih šampiona i 66 motociklista’’. A pored nje i obaveštenje da izvesni ,,Lazar Radić opravlja svoja kola i misli da u nedelju učestvuje na trci’’.

Svanula je nedelja, 3. septembar 1939. U tom balkanskom mirnom poznom letu beogradska čaršija još uvek nije mogla da napipa fini šav iza kojeg je počela repriza Prvog svetskog rata. U istom danu u kom se u Poljskoj već uveliko pucalo, u Beogradu se posle kalemegdanske trke svraćalo na sudžuk, ćetenu alvu i hladnu bozu.

Beograđani će sutradan, u ponedeljak, pročitati u novinama da su ,,Engleska i Francuska od juče u ratnom stanju sa Nemačkom’’, pa će opet oko podneva svratiti na hladnu bozu.

,,Gorke vode’’

Stigla je i decembarska studen 1940. godine. Dok je američki predsednik Ruzvelt isticao ,,određen stav’’ prema ratu u Evropi i rešenost da ,,pruži sve obimniju potporu Velikoj Britaniji’’, Jugosloveni su i dalje uspevali da gledaju svoja posla, i to po kalendaru ozbiljnih sezonskih briga i malih razbibriga. U izdanju ,,Politike’’ od poslednjeg dana decembra te godine, svoje mesto našlo je i obaveštenje da će kneginja Olga svojim govorom preko radija otvoriti Nedelju zimske pomoći – humanitarnu akciju za zbrinjavanje siromašnih slojeva stanovništva. Takođe, čitaocima je dato na znanje da ,,i zagrebački listovi od 1. januara povećavaju cenu na 2 dinara’’.

A zatim – ,,premija za Beograđane’’! Tim rečima je, u istim novinama, žiteljima prestonice ponuđeno da ,,najprijatnije’’ sačekaju 1941. godinu u poznatom restoranu ,,Imperijal’’, u kojem nastupa ,,temperamentna pevačica’’, gospođica Samuilova iz susedne i prijateljske Bugarske. U atmosferi prigodnog očekivanja da će nastupajuća 1941. godina biti bolja od prethodne, potkrao se, ipak, i jedan zloslutni ,,znak’’ koji je prizivao crno sećanje na austrougarsku okupaciju u godinama Prvog svetskog rata.

Naime, ponekom sujevernom čitaocu tog novogodišnjeg broja verovatno nije promakla reklama za gorku vodu ,,Franz Josef’’, koju je ,,gospodin slučaj’’ šeretski zadenuo u sâmo dno jednog novinskog stupca.