AMERIČKI IZAZOV

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD izazvala je pravu „trampomaniju“ u celom svetu, a strasti je naročito uzburkala u Srbiji. Novinski naslovi, bilbordi, tvitovi, šerovi i lajkovi govore o ogromnim očekivanjima dela političke javnosti da će taj izbor blagotvorno delovati na naš nimalo povoljan geostrateški položaj. Tabloidi tragaju za taštama i poslugom predsednika kao adutima za naklonost. Eskalacija nerealnih očekivanja vrlo brzo će biti demantovana. Međunarodni odnosi ne zavise od emocija, već pre svega od interesa. Istorijat odnosa Srbije i SAD to najbolje pokazuje, evoluirajući od savezništva u oba svetska rata do bombardovanja 1999. Evolucija američke globalne ekonomske i geostrateške politike može se grubo sistematizovati u nekoliko faza.

Prva faza (od 1776. do kraja 19. veka) američke ekonomske i spoljne politike obeležena je izrazitim protekcionizmom i izolacionizmom. Visoki porezi i dominacija engleskih kompanija uzroci su želje za samostalnošću i bitni uzroci rata za nezavisnost. Engleska i posle gubitka američkih kolonija ostaje barjaktar liberalizma i slobodne trgovine uveravajući sve, pa i SAD, u blagotvornost ovih ideja po njihov razvoj. Amerika odgovara žestokim protekcionizmom, štiteći svoje tržište od industrijske konkurencije. Tadašnji ministar Aleksandar Hamilton putem visokih carina otvara prostor novoj američkoj industriji da osvoji pre svega domaće tržište, podigne konkurentnost i potom krene u osvajanje sveta. Američki preduzetnici su iskoristili priliku koju im je pružila država. Bez obzira na preovlađujuću mantru liberalizma, Hamilton je ušao u red očeva osnivača SAD i beatifikovan je stavljanjem portreta na dolarsku novčanicu.

Druga faza (prvih sedam decenija 20. veka) jeste period kada Amerika postaje svetska sila, naročito posle Drugog svetskog rata, s moćnom industrijom i svetskom valutom. Tek tada, kada je obezbedila dominaciju, Amerika postaje promoter liberalizma. Njena pragmatičnost pokazuje da ona rado koristi državu da drugima nametne svoju volju i svoje interese. U toku 1943. u Americi je pripreman plan Morgentau, po idejama ministra finansija Henrija Morgentaua, koji predviđa drastično kažnjavanje Nemačke opštom deindustrijalizacijom i deurbanizacijom. Zemlja lišena industrije trajno je hendikepirana i vojno invalidna. Završetak rata doneo je radikalnu promenu okolnosti. Moć SSSR je narasla i uspostavljena je kontrola nad svim zemljama istočne Evrope, uključujući i polovinu Nemačke. Pragmatična Amerika dijametralno menja odnos prema porobljenoj Nemačkoj. Umesto plana Morgentau, donosi Maršalov plan, kojim ogromna finansijska sredstva usmerava u industrijsku obnovu Nemačke, praveći od nje istureni bedem prema SSSR. Američka dominacija u Evropi neprekidno raste, propagira se slobodno tržište i priprema doktrinarna osnova za rušenje čitavog Istočnog bloka. S ruiniranjem komunizma, od sedamdesetih dolazi do redukcije socijalnih prava radnika u zapadnim zemljama.

Treća faza - globalizacija obeležava kraj dvadesetog i početak dvadeset prvog veka. Krupni kapital iz SAD i Evrope počinje masivnu ekspanziju prema Kini i zemljama u tranziciji. Višestruka korist od globalizacije, prvenstveno po krupni finansijski i industrijski kapital, ima i čitav niz negativnih posledica po SAD. Dolazi do deindustrijalizacije, rasta nezaposlenosti i pritiska strane konkurencije. Amerika je u opadanju, a njena moć je još uvek neupitna u domenu vojne industrije, visokih tehnologija i kontrole finansija. Četvrta faza obeležena je velikim zaokretom prema protekcionizmu, izolacionizmu i jačanju državne kontrole. Donald Tramp je vesnik novog konzervativizma, a njegovi glasači su gubitnici tranzicije i globalizacije u Americi. SAD, simbol slobodnog sveta, ogradile su svoje ambasade žicom u celom svetu, a sada najavljuju zid prema Meksiku. Ukoliko ga izgrade, to će biti, posle kineskog, najveći zid u istoriji. Setimo se samo kako je opisivan pa potom srušen berlinski zid. Ima nešto u onoj narodnoj „ne puca Gavrilo, već pucaju principi“. Amerika svedoči da su doktrine i principi prolazni, a interesi večni.