NOVA SRPSKA EKONOMIJA

Stara srpska ekonomija zasnivala se na političkoj ekonomiji tržišta Jugoslavije i Hladnog rata i imala industrijsku proizvodnju koju krajem 2016. godine još sustižemo. Nova srpska ekonomija još uvek je u povoju. Ponovo umrežena u trgovinske puteve, nakon dekade izolacije i sukoba, skoro iz početka uspostavlja poslovne veze, popravlja infrastrukturu, prilagođava se i stvara nove proizvode i usluge. Vraća dugove Jugoslavije i pravi nove odugovlačeći s reformama javnih preduzeća čiji gubici, uz relativno visok stepen korupcije, jedu razvoj. Dva nova mosta i nekoliko deonica auto-puta za 16 godina; železnice predmet podsmeha. Nezadovoljstvo prosvetom i zdravstvom. Veliki deo stanovništva ispod granice siromaštva i prvenstvo sveta u odlivu mozgova.

Privatizacijom se privlače prve investicije, ali i one koji zloupotrebljavaju sistem. Dolaze uglavnom susedi, iz Austrije i Italije, koji poslovni model zasnivaju na blizini tržišta EU i nižoj ceni rada. Menjaju se zakoni i gradi nova poslovna klima, što omogućava lakše poslovanje i zapošljavanje. Ekonomsko zakonodavstvo Srbije danas u velikoj meri je usklađeno s propisima Evropske unije, na papiru poredivo sa onim zemljama koje su 2004. godine postale članice. Stoga Srbija i beleži ozbiljan pomak, prema Izveštaju o poslovanju Svetske banke, i može da se ponosi institucijama kao što je Agencija za privredni registar i efikasnošću pojedinih opština. Međutim, prema drugom izveštaju, o stanju konkurentnosti, koji izdaje Svetski ekonomski forum, Srbija zaostaje ne samo u odnosu na prosek EU već i u odnosu na region Zapadnog Balkana. To zabrinjava jer se radi o izveštaju koji vernije oslikava stanje ekonomije i prilike za rast – a glavna boljka je vladavina prava. Stubovi pravne države: efikasno sudstvo, profesionalna uprava i jaka regulatorna tela koja omogućavaju punu primenu zakona, u Srbiji su klimavi. Spor pomak kad je reč o životnom standardu potvrđuje i zaključak ovogodišnjeg izveštaja EU o napretku Srbije u procesu pristupanja: određen napredak u tržišnim reformama i slab u delu vladavine prava. Ovaj, sve više vidljiv raskorak objašnjava zašto stagniramo u razvoju. 

Zamajac nove srpske ekonomije krije se u netradicionalnim ekonomskim politikama reforme javne uprave, sudstva, prosvete i nauke. Samo depolitizacija i profesionalizacija uprave, uz delimičnu privatizaciju i efikasno uvođenje korporativnog upravljanja u javna preduzeća, mogu da ubrzaju ekonomski rast, dok unapređena prosveta i nauka mogu da ga učine održivim, uz brigu o mladima, rodnoj ravnopravnosti i uopšte socijalnoj inkluziji. Trenutno su to sve socijalne, a ne ekonomske politike, sa suprotnim ishodom – produbljuju socijalni jaz. Još uvek ne postoji svest da stvaranje neproduktivnih radnih mesta, uz zarade koje ne prate učinak, nisu rešenje. Skoro nečujna je građanska inicijativa koja se zalaže za transparentno finansijsko izveštavanje javnih preduzeća, za strože kriterijume u dodeli sredstava za naučne projekte koji bi omogućili potrebna sredstva produktivnim naučnicima ili za uklanjanje ilegalnih prodavaca iz glavne ulice. Bez promene svesti svaki napredak će biti ograničen, a povremeni zrak svetlosti doći će od zvezda inovacija kao što je Nordeus i malih preduzetnika i preduzetnica koji se bore s nametima koji izdržavaju neefikasan javni sektor.