Branislav Simović: PRETENCIOZNO JE GOVORITI O BALKANSKOM DUBAIJU

Međunarodna konferencija Udruženja inženjera konsultanata Srbije (ACES), u saradnji s Međunarodnom federacijom inženjera konsultanata (FIDIC) i Evropskom federacijom udruženja inženjera konsultanata (EFCA), organizovana kao regionalna infrastrukturna konferencija, izuzetno je značajna za Srbiju, ocenjuje u intervjuu za Srpsku ekonomiju regionalni direktor MACE sa sedištem u Beogradu Branislav Simović, koji je i predsednik ACES-a. On ističe da je ACES, nakon dve godine lobiranja, prošlog meseca u Beogradu okupio učesnike iz centralne i jugoistočne Evrope radi diskusije i razmene iskustava na temu FIDIC ugovora, infrastrukturnih projekata i njihovog finansiranja, kao i naprednih tehnologija koje donose razvoj i promene u inženjersko-konsultantskom sektoru.

Šta se podrazumeva pod terminom pametna infrastruktura?

Da je na konferenciji okupljena pamet koja se bavi organizacijom, planiranjem i ugovoranjem velikih infrastrukturnih projekata u Evropi. Odabrali smo taj naziv zbog predstavljanja novih tehnologija koje se koriste u planiranju izgradnje. Pored toga, želeli smo da se projekti bolje isplaniraju, da se predvidi pravi budžet, a da se onda i realizuju na pravi način.

Da li je ova konferencija zadovoljila očekivanja organizatora i jesu li građevinske kompanije iz Srbije i regiona pokazale interesovanje za nju?

Konferencija je bila izuzetno dobro posećena, imali smo 65 stranih i oko 75 domaćih delegata. Učestvovale su sve veće građevinske firme, a pojedine su bile i sponzori tog medijskog događaja. Čini mi se da su prepoznale šta ovakav projekat može da im donese, da mogu da unaprede svoje organizacije, da kažem autputove.

Kao regionalni direktor MACE u Beogradu, vidite li Srbiju kao lidera u regionu na osnovu ulaganja u infrastrukturne projekte?

Srbija sada ima veliku prednost, ali ne mogu da kažem da je lider u razvoju infrastrukture, jer je u još nekoj početnoj, srednjoj fazi, dok su pojedine zemlje iz našeg okruženja daleko odmakle u realizaciji infrastrukturnih projekata. Konkretno, u Hrvatskoj je u poslednjih petnaestak godina putna infrastruktura znatno unapređena, pa se njihov turizam doslovce razvija na osnovu razvoja njihove infrastrukture. Ipak, mislim da Srbija može da bude lider kao što su Makedonija i BiH, a u nekoj meri i Crna Gora. Srbija je čak i na ovoj konferenciji prepoznata kao zemlja u kojoj će se dešavati veliki infrastrukturni projekti i gde se pokazuje interesovanje za ugovore o kojima smo govorili na konferenciji.

Jesu li infrastrukturni projekti koji se realizuju na putnim koridorima u Srbiji u skladu sa evropskim regulativama?

Da, ali moramo da znamo da se svi ovi infrastrukturni projekti grade na osnovu nekih međunarodnih kredita, bilo da je to Evropska investiciona banka, Svetska banka ili IBRD. Da bi te institucije uopšte pružile takvu pozajmicu i kredit, neophodno je obezbediti da se taj projekat radi u skladu sa propisima, ne samo Evropske unije nego, u slučaju Svetske banke, i po svetskim standardima i merilima.

Šta treba da učine vlasti u Srbiji kako bi ubrzale proces završetka otpočetih projekata putne infrastrukture?

Realizacija projekata mora biti efikasnija, jer se pokazalo da nedovoljno planiranje i loša organizacija u početku mogu da dovedu do velikih kašnjenja. To se već pokazalo na nekoliko pravaca Koridora 10. Mada, čini mi se da se te greške polako popravljaju, jer je priprema projektne dokumentacije sada daleko bolja. Dakle, više treba raditi na sistemu ugovaranja i njegovom praćenju, jer se sada pokazuje da je sledeći korak ugovaranja dosta problematičan. Kasni se jer izvođači kasne zbog svoje neefikasnosti i loše organizacije tih infrastrukturnih projekata. S naše strane, odnosno od strane države, nema dovoljno kadrova i znanja da bi se takvi projekti ispratili tokom samog izvođenja i da bi se na vreme reagovalo kako bi se takva kašnjenja sprečila.