Danka Selić: BEOGRADSKI SAJAM GENERATOR NAŠE PRIVREDE

Sa Dankom Selić, generalnim direktorom naše čuvene kompanije,razgovarali smo o potencijalima i pravcima njihovog razvoja, prednostima u odnosu na konkurentske firme iz regiona i spremnosti da se realizuju sajamska ostvarenja velika na svetskom nivou.

Da li Beogradski sajam doprinosi procesu dinamiziranja srpske ekonomije?

U to nema nikakve sumnje. Štaviše, mislim da je to zapravo njegova osnovna funkcija, da u interakciji ne samo sa privrednim nego i sa celokupnim društvenim, socijalnim, međunarodnim, geopolitičkim okruženjem i okolnostima upravo srpskoj ekonomiji doprinese najviše što može, da joj donese najveću moguću korist. Kad se sagledaju okolnosti u kojima je Beogradski sajam počinjao svoj put kroz domaću i svetsku istoriju sajamske industrije, prvi put 1937. godine, a onda i 1957, nepogrešivo se dolazi do zaključka da je boljitak srpske privrede u celini, a ne prevashodno Beogradskog sajma kao pojedinačnog privrednog subjekta, bio i ključni pokretački motiv za njegov nastanak.

Kanali i sfere tog uticaja naše kompanije na srpsku ekonomiju su mnogobrojni, nekih čak možda nismo ni svesni, ali u istom kontekstu shvatamo i povratnu vezu – uticaj stanja srpske ekonomije na stanje u sajamskoj industriji, pa, naravno, i na Beogradski sajam kao njenu maticu. Ta interakcija je, reklo bi se, imanentno svojstvo poslovanja Sajma, bez obzira na to da li je shvatali i svodili na privođenje svetske ekonomije na noge domaćoj, ili promociju i ponudu domaćih dostignuća, proizvoda ili usluga svetskom tržištu, ili na standardne ekonomske i tržišne mehanizme sa kojima Sajam participira u budžetskoj, poreskoj, razvojnoj, obrazovnoj, socijalnoj i drugim sferama svakodnevnog života zemlje. Narodski rečeno, Beogradski sajam je u ponekim trenucima svoje istorije možda bio i žrtva vlastitog ekonomskog okruženja, ali ekonomsko okruženje nikada, nijedne sekunde, nije od Beogradskog sajma imalo ni najmanju štetu, nego isključivo manju ili veću korist. Zbog toga je i vaše pitanje odlično i, u godini sjajnih jubileja Beogradskog sajma, podstiče na evokaciju uspomena, pa i malo patetike, zašto ne!

Da li Beogradski sajam poseduje tehničke kapacitete za organizovanje događaja na nivou svetskih poznatih sajmova koje vidimo u Parizu, Frankfurtu, Londonu?

Preuzimam odgovornost da zvučim neskromno i pretenciozno, ali mi već imamo ne jedan nego nekoliko sajmova koji svojim gabaritima, performansama i uopšte sajamskim identitetom mogu da se, u pozitivnom smislu, porede i odmeravaju sa manifestacijama nekih od najpoznatijih evropskih i svetskih sajamskih centara. U zavisnosti od toga iz kog se ugla taj odnos vidi, razlika između nekih naših i svetskih manifestacija je mnogo manja nego između opšteg stanja privrede, tehničko-tehnološkog razvoja i svih drugih potencijala u kojima funkcionišu poznati svetski sajmovi i naš.

Time želim da kažem da mi dokazano imamo i tehničke i organizacione kapacitete za velika sajamska ostvarenja, da ta ostvarenja uspevamo da čak i vrhunski realizujemo, ali da to od nas zahteva i znatno veće kolektivne i lične, materijalne i finansijske napore, zapravo samopožrtvovanje. Ona razlika, koja se ipak vidi, bez obzira na to koliko se mi trudili da bude što manja, najpre je uočljiva u vizuelnom kontekstu, stanju sajamskih objekata i neposrednog sajamskog okruženja, građevinskoj i saobraćajnoj infrastrukturi, informatičko-komunikacionoj ponudi sa kojom se posetioci danas susreću i pre nego što uđu u sajamski prostor... Sve to pokušavamo da dostignemo, da budemo ukorak sa konkurencijom ma koje vrste, a uspevamo više nego što to neki skeptici žele da priznaju.

Kako biste ocenili efektivnost Beogradskog sajma u odnosu na ostale sajmove u regionu, kao što su u Zagrebu, Ljubljani, Sofiji, Solunu, Skoplju?

ili namerno, upotrebili ste reč efеktivnost, koja, da bi bila objašnjena, traži veoma suptilnu i kompleksnu ekonomsku, tržišnu, pa i marketinšku analizu, za koju verujem da u izboru sajmova koje ste pomenuli ne bi ni mogla da da verodostojne rezultate. Radi se o tome da bi, uprošćeno shvaćeno, trebalo uporediti veoma široku lepezu ionako teško merljivih poslovnih efekata i najrazličitijih drugih, kratkoročnih i dugoročnih posledica sajamskih aktivnosti pojedinih sajmova s nekakvim projektovanim istovetnim ulaznim parametrima – brojem i vrstom izlagača, njihovim i vašim troškovima, svim onim što čini jedan poslovni input, ali kvantitativno sveden na istu startnu poziciju za sve.

S jedne strane, prema svim ili gotovo svim fizičkim parametrima, Beogradski sajam je u odnosu na regionalnu konkurenciju apsolutni lider. Imamo i najveći obim poslovanja, najviše izlagača, najveću posetu, za razliku od nekih drugih, i poslujemo pozitivno. Ukratko, zaista smo najveći. Međutim, istini za volju, da bismo vlastitu efektivnost uporedili sa efektivnošću, na primer, sajma u Ljubljani, trebalo bi do detalja istražiti velike i komplikovane razlike u privrednim i ekonomskim ambijentima, finansijskim infrastrukturama, funkcionisanju tržišnih mehanizama i svemu drugom što taj ambijent podrazumeva. Ne zaboravite da neki od ovih sajmova posluju pod kišobranom bitno drugačijih pravila Evropske unije, ali i privilegija te iste unije. Možda bi najbanalnije svođenje na jezik prakse bilo upoređivanje BDP-a Srbije i Slovenije, ili Srbije i Grčke, kako bi se dočarale razlike u efikasnosti i efektivnosti privrednih sistema pa, u krajnjem slučaju, i kompanija iz sajamske industrije.

Ove primere navodim samo kao razlog za ustručavanje da se prema ovim ozbiljnim poslovnim kategorijama određujem neobavezno, iako je tvrdnja o našem liderstvu čvrsta kao kamen. Nisu, konačno, za zanemarivanje ni saznanja od najmanje tri menadžmenta sajmova koje ste pomenuli da im je upravo Beogradski sajam uzor.