Moj ulazak u muzičku industriju mogao bi se poistovetiti sa ulaskom u svet muzike uopšte. Još na samim počecima muzičkog obrazovanja, koje se sastojalo iz privatnih časova klavira i gitare, uvek je tu bio prisutan nekakav mikrobiznis. Kupovina i prodaja instrumenta na kome muzičar svira je nekako sastavni deo profesije. Meni je to jednostavno polazilo za rukom bolje nego drugima i onda se otrglo kontroli, objašnjava u intervjuu za Srpsku ekonomiju Milenko Škarić, čelni čovek Sky Corporation Int. (grupe kompanija: SkyMusic Corporation, SkyMusic Center, Sky Solutions, Adriatic Region Distribution, Sky Comm Group, Sky Logistic, Sky Media, CMG, Sky Records, EXIT Festivals), kako je, baveći se muzikom kao biznisom, od kompanije Skymusic napravio vodeći brend u regionu.
Danas ste u maloj grupi giganata na muzičkom tržištu čije su firme uspele da odole krizi. Kako vam je to uspelo?
Kao i svi, imali smo svoje uspone i padove. U današnjoj situaciji, s turbulentnom ekonomijom, svetskim ekonomskih krizama i dinamičnim promenama na tržištu, rekao bih da je ključ uspeha brzo prilagođavanje i stalno osavremenjavanje. Osim toga, naša strategija je uvek građena na dugoročnim planovima. Firme koje sagledavaju svoje ciljeve kratkoročno obično ne traju dugo.
Koje su primarne delatnosti vaše kompanije danas, s obzirom na široko delovanje Sky grupe?
Primarnost nije nešto što merimo profitom. Iako danas imamo dosta različitih oblasti u kojima smo aktivni, ostajemo verni korenima, a i veoma polažemo na bazičnu energiju koja nas čini uspešnim. S tim u vezi, podjednako su nam važni i koncerti – festivali, muzička oprema, marketing, eventi itd. Možda bih dao malo prednosti svim našim aktivnostima koje u sebi imaju kreativni aspekt, jer to je nešto po čemu se razlikujemo.
Razlikuje li se rad sa stranim izvođačima od rada s domaćim?
Naravno, i prirodno je što je tako. Svetske koncertne turneje brižljivo su isplanirane i u to se ulažu daleko veća sredstva, te je i profesionalizam na višem nivou. Mi se svakako trudimo da učimo i primenimo te standarde u domaćoj muzičkoj industriji, i smatramo da u tome donekle i uspevamo.
Samo u Engleskoj od muzike živi dva miliona ljudi. Zna li se koliko ih je u našoj zemlji?
Iskreno, nikada nismo ulazili u takvu statistiku, ali neka informacija koja je svojevremeno došla do mene jeste da se radi o približno 100.000 ljudi, što ne mora biti verodostojno. Pravo pitanje je kako žive ti ljudi. Reći ću vam – izuzev nekolicine, prilično nezavidno.
U Srbiji je tehnika često skuplja nego u većini evropskih zemalja, cena struje maltene ista, a standard daleko manji, dok sama organizacija koncerata mnogo košta. Kako se postiže profitabilnost?
Ovo je jedna od onih profesija u kojoj su emocija i ljubav prema onome što radite glavni pokretač, dok profit dolazi na drugo mesto. Zaista je tako i to umnogome čini ovaj posao težim i neretko neprofitabilnim. Mi smo uspeli da osvojimo veliki deo ovog malog tržišta, pa na taj način postižemo relativno dobre poslovne rezultate, ali svakako, ako bi se po bilo kom parametru naše aktivnosti preslikale na neko veće tržište, to bi bilo veoma profitabilno.