Branislav Mićunović: ONO ŠTO NAS ČINI SLIČNIM, NE TREBA DA NAS RAZDVAJA

Aktuelni ambasador Crne Gore u Beogradu i bivši ministar kulture u Vladi Crne Gore Branislav Mićunović za Srpsku ekonomiju je poručio da je ekonomija osnovna supstanca u regionu Zapadnog Balkana koja bi obezbedila njegovu održivost i stabilnost. Kao istaknuti reditelj i dugogodišnji profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, ukazao je na ekonomsku uslovljenost u procesu kreiranja kulturnog i identitetskog kontinuiteta. Posmatrano kroz prizmu regiona Zapadnog Balkana, ambasador zaključuje da će zajednički infrastrukturni projekti država regiona doprineti ukupnom oporavku, a samim tim i pozicioniranju ovog regiona na svetskoj mapi kulturnih baština, sa svim svojim istorijskim i tradicijskim specifičnostima i pojedinostima.

U kojim privrednim oblastima vidite najveći potencijal za ekonomsku saradnju Srbije i Crne Gore?

Za mene je prioritet infrastrukturna industrija, jer ćemo u okviru zajedničkih projekata u ovim oblastima uspeti da se povežemo savremenom i brzom putnom i železničkom mrežom, dok ćemo, sa druge strane, na taj način promovisati savremena građevinska rešenja koja zajedničkim planom mogu da ponude naše dve države. Trgovinska razmena između Srbije i Crne Gore ukazuje na to da je Srbija u velikom suficitu ako uporedimo odnos uvoza i izvoza sa jedne i druge strane granice. Međutim, moram da napomenem da takvi rezultati ne predstavljaju ništa sporno za vlasti u Podgorici, jer smo mi države sa tržišnim ekonomskim sistemom i omogućavamo poslovnim ljudima da čine ono što je najbolje u interesu njihovih kompanija.

Da li nedovoljna infrastrukturna povezanost Srbije i Crne Gore predstavlja jednu od glavnih barijera na putu intenziviranja ekonomskih odnosa?

Po mom mišljenju, dobra infrastrukturna povezanost, ne samo između Srbije i Crne Gore već i u regionalnom kontekstu Zapadnog Balkana, doprinela bi ubrzanom oporavku, ne samo ekonomskom. Da je bilo dobre putne i železničke infrastrukture na prostoru bivše jugoslovenske federacije, verovatno bi se i sami ratovi izbegli. Ljudi bi umeli da razumeju prednost otvorenog prostora i povezanosti. Ako govorimo o aktuelnim ekonomskim odnosima između Srbije i Crne Gore, koje karakteriše i te kako veliki pozitivan bilans na račun srpskog izvoza, najveći problemi ponovo su infrastrukturni. Loša putna povezanost Beograda sa lukom u Baru, slobodno mogu da kažem, predstavlja svojevrsnu barijeru koja koči pre svega razvijanje trgovinskih odnosa između srpskih i crnogorskih preduzetnika, a na osnovu toga i produbljavanje ekonomskih odnosa na liniji Beograd–Podgorica.

Postoje li ekonomske grane na osnovu kojih bi Srbija i Crna Gora mogle zajedno da nastupaju na tržištima drugih zemalja?

U mnogim oblastima Srbija i Crna Gora bi mogle zajedno da nastupaju na trećim tržištima. Jedna od tih oblasti je svakako turizam. Imajući u vidu povezanost oba naroda na istorijskoj, tradicijskoj i kulturnoj ravni, verujem da promocija kulturnih i istorijskih dobara može da bude veoma zanimljivo polje za saradnju i zajednički nastup. Takođe, na turističkim mapama naših država mogu da se kreiraju sinhronizovane turističke ponude koje bi stranim turistima omogućile da u jednom aranžmanu dobiju priliku da posete atraktivne turističke destinacije Srbije i Crne Gore.

Kako migrantska kriza utiče na produbljavanje ekonomskih odnosa između država u regionu Zapadnog Balkana?

Mi u Crnoj Gori nemamo iskustvo sa migrantskom krizom, osim što prijateljski učestvujemo i delimo taj problem sa zemljama u okruženju koje se direktno suočavaju s tim, pogotovo sa Srbijom i Makedonijom. Migrantski koridor ovoga puta nije išao preko Crne Gore i mi smo tu bili pošteđeni nekog novog velikog događaja. U ekonomskom kontekstu, migrantska kriza ne donosi ništa osim novih ekonomskih troškova i izdataka. Imajući u vidu recesiju u zemljama Zapadnog Balkana, koja je posledica takozvanih devedesetih, nisam siguran da je našim zemljama, bar kada govorim o Srbiji i Crnoj Gori, potrebna nova radna snaga. Čak ni sami migranti ne žele da ostanu u našem regionu. Njihov cilj je dalje, ka zapadnoj Evropi. Migrantska kriza, osim troškova njihovog zbrinjavanja, ne bi trebalo da ima nekih većih posledica po celokupnu ekonomiju. U smislu političkih posledica, situacija je drugačija, pre svega u odnosima između država suočenih s migrantskom krizom. Migrantska kriza je pitanje koje će imati značajnije reperkusije pre svega na političke tokove, a ne na ekonomske.

Kako vidite ideju srpskog premijera Aleksandra Vučića o formiranju carinske unije između država Zapadnog Balkana, odnosno kao dodatni generator na putu ka EU ili kao alternativu za evropsku integraciju?

Takve ideje u našem regionu, mogu da kažem, više su nego neophodne. Uspešnost i ekonomski prosperitet našeg regiona zavise direktno od stepena ekonomske integracije. I dalje se suočavamo s brojnim pitanjima koja opterećuju naše ekonomske relacije, no moramo jednom zauvek shvatiti da ono što nas čini sličnim ne treba da nas razdvaja, tako da treba da iskoristimo našu kulturnu i istorijsku povezanost kao svojevrsnu osnovu za izgradnju dubljeg poverenja u ekonomskim odnosima, a da to samim tim dovede do ekonomske integracije.

Kako ocenjujete poslovnu klimu na tržištu Srbije i preporučujete li crnogorskim kompanijama da investiraju ovde?

Tržište Srbije danas predstavlja jedno od najatraktivnijih poslovnih destinacija za strane investitore u našem regionu. Brojne investicije koje vidimo u poslednjih nekoliko godina na srpskom tržištu svedoče o tome. Na osnovu toga zaključujem da je poslovna klima veoma unapređena, u skladu s regulativama tržišne ekonomije, i kao takva omogućava fer tržišno takmičenje. Kompanije koje posluju van nacionalnih tržišta ne odlučuju o svojim investicijama na osnovu napravljenih konsultacija sa diplomatskim predstavništvama u određenim državama, no ukoliko postoji zainteresovanost crnogorskih kompanija za prisustvo na srpskom tržištu, naravno da ću učiniti sve što mogu, u skladu sa mojim ovlašćenjima, kako bih unapredio ekonomsku povezanost naših država.