Strateški cilj Srbije je moderna poljoprivreda

Koliko ste puta do sada čuli da je poljoprivreda najveća razvojna šansa Srbije? Ili da su Srbiju – ne samo u književnosti – okarakterisali kao zemlju seljaka na brdovitom Balkanu? Možemo li i kako da iskoristimo te potencijale, koje nam nije odredila samo geografija? I da li poljoprivreda može da bude jedna od prečica ka Evropskoj uniji? Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović očigledno je optimista u pogledu unapređenja srpske poljoprivrede i njenih resursa, a u intervjuu za Srpsku ekonomiju osvrnuo se i na izvozne prednosti Srbije, konkurentnost na tržištu, te na to kako što pre uspostaviti evropske standarde u srpskom agraru.

Šta Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine radi kako bi podstaklo ruralni razvoj i koliko novca je izdvojeno u te svrhe?

Poljoprivredni budžet je koncipiran tako da bude razvojni i investicioni, i da se podrži poljoprivredna proizvodnja koja na srednji i duži rok ima perspektivu na tržištu, s ciljem da povećamo konkurentnost poljoprivrednih proizvođača, smanjimo njihove troškove i uvećamo prihod. S tim u vezi, objavljeni su novi pravilnici i konkursi za podršku poljoprivrednicima u Srbiji, i to za: investicije u izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne biljne i stočarske poljoprivredne proizvodnje, za nabavku novih mašina i opreme i kvalitetnih priplodnih grla; nabavku novog traktora; podršku mladim poljoprivrednicima; investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i podsticaje za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja. Podsetiću vas da budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u 2017. godini iznosi gotovo 44 milijarde dinara, što je, u odnosu na budžet iz prethodne godine, povećanje za više od osam odsto. Najveće povećanje budžeta obezbeđeno je upravo za mere ruralnog razvoja, odnosno podrške investicijama od 2,2 milijarde.

Dug poljoprivrednika po osnovu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja iznosi 185 milijardi dinara. Da li će deo biti otpisan i šta će doneti reforma sistema PIO osiguranja u poljoprivredi?

Ovo ministarstvo je sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja formiralo radnu grupu koja analizira i upoređuje ekonomske snage gazdinstava. Na taj način bi se utvrdilo moguće optimalno oporezivanje po osnovu doprinosa za Fond PIO, koji je uključen i u rešavanje problema poljoprivrednika nastalih usled nedostatka prethodnog zakonskog rešenja kojim se svako gazdinstvo zaduživalo istim iznosom. Kada ta analiza bude okončana, izaći ćemo i s predlogom rešenja modela koji će biti održiv, ali i s predlogom rešenja koji će regulisati deo koji se tiče zaostalih dugovanja. Izvršenja po osnovu dugova za Fond PIO nisu krenula, niti će Ministarstvo ići u pravcu naplate zaostalih doprinosa.