Postoji li dovoljna zainteresovanost srpske dijaspore za ekonomski razvoj Srbije?
Nažalost, danas je zainteresovanost srpske dijaspore za investiranje u maticu na vrlo niskom nivou. Mislim da je to posledica dosta loših odnosa, za šta postoje mnogi razlozi. Od onih istorijskih, kad je srpska dijaspora u Americi bila ideološki nepoželjna, pa do restitucije, koja je sprovedena delimično i selektivno, odsustva formalne saradnje preko Ministarstva dijaspore, teškoća u dobijanju srpskog državljanstva, nemogućnosti glasanja, kao i drugih statusnih pitanja koja nisu blagovremeno rešena. Mislim da je trebalo napraviti ozbiljnu analizu zašto neko ko voli ovu zemlju ne investira u nju, iako ima kapital i mogućnost da to učini.
Moja investicija u Srbiji je svojevrsni izuzetak, jer dok sam bio generalni konzul, vrlo aktivno sam tražio američke investitore, pa sam tako 2006. godine doveo u Srbiju jedan veliki investicioni fond, čiji osnivač je bio naš kućni prijatelj, zajedno s bivšim ministrom finansija SAD-a. Oni su tada investirali u East Point Holdings s Drakulićem, a kasnije, kad su se razišli s njim, zvali su mene da vodim tu investiciju. U East Point Holdings sam došao početkom 2014, a kasnije preuzeo vlasnički udeo. Kompanija je još uvek bazirana na Kipru, a operativne firme su u Srbiji, i to Valjaonica bakra u Sevojnu, Beogradska pekarska industrija, Klas, Žitomlin i Novkabel u Novom Sadu. Ovo je izuzetak da neko iz dijaspore dođe ovde na ovaj način. Meni je mnogo žao zbog toga, pošto znam koliko ima naših ljudi koji bi mogli isto to da urade. Sveukupan oporavak Srbije bez učešća dijaspore je, po meni, pogrešan, a sigurno i mnogo teži.
Mislim da je pitanje dijaspore prvenstveno ekonomsko pitanje, a zatim demografsko, kulturološko, pa i političko- socijalno.
Kako ocenjujete mere koje sprovodi Vlada Srbije u cilju privlačenja stranih investicija?
Mislim da Vlada Srbije pokušava da privuče strane investicije i to je evidentno. Pitanje je da li se dugoročno stvaraju uslovi da investitori prepoznaju Srbiju kao zemlju u kojoj postoje stabilni uslovi za investiranje, prvenstveno jake institucije, koje sprovode zakone i sprečavaju korupciju. Kapital je u principu slep i ide tamo gde je dobro tretiran, gde postoje uslovi da se brzo oplodi i gde je manji rizik da ga neko ukrade. Evidentno je da, delimično zbog geopolitičkih razloga, postoji manjak stranog kapitala koji je spreman za dolazak u Srbiju i zbog toga smatram da Vlada treba da pokrene i domaći investicioni ciklus, jer je nivo stranih investicija u ovom trenutku nedovoljan.
Kao što sam napomenuo, investicije iz dijaspore su veoma male i učešće ljudi iz srpske dijaspore u ekonomskom oporavku Srbije je minimalno, pa bi dolazak jednog broja stručnih ljudi, kao i onih sa kapitalom svakako bio od pomoći. Takođe, ponekad mislim da se u Srbiji drugačije mišljenje doživljava kao kritika, pa se dosta ljudi ustručava da javno iznese svoje ideje i primedbe. Mislim da je to pogrešno, jer država treba da koristi sve ideje i sugestije kako bi pobedila u ovoj ozbiljnoj utakmici.